Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

Ковић, Петар Николић, тр-г пом., Душан Ђ. Ристић, трг. пом., Љубомир М. Станојевић, Светозар Радосављевић, Ђура Животић, тр-г. пом., Андрија П. Ценић, Сава Ј. Константиновић, трг., Панта М. Боди, трг., Мијајло Р. Димитријевић, трг. пом., Коста Др. Ризнић, трг. пом., Живојин Максимовић, Ранко Михајловић, Љубомир С. Ђорђевић. Коста Миодраговић, кафеџија код „Уједињења”, Максим Филиповић, Милош С. Томић, трг., Андреја Стефановић, Хајмерих Р. Хајим, Петар Рајковић, трг., Јован М. Тадић, трг. (члан фирме Тадић и Константиновић), Игњат Николић, Драгутин М. Настић, трг. пом., Риста Милушић, трг. пом., Љуба С. Мићић, Ђорђе С. Стојковић, књиговођа, Леонида Л. Ђорђевић, трг. пом., Тодор Тодоровић, Сима Р. Обрадовић, трг. пом., Соломон Ј. Азриел, трг. пом., Димитрије С. Стојковић, трг. пом., Натан Талви, трг. пом., Ђорђе Павловић, трг. пом., Миленко Стефановић, трг. пом., Димитрије М. Поповић, Божа С. Живковић, трг. агент, Арон X. Салом, Михајло Г. Поповић, трг. пом., Илија Д. Марић, трг. пом., Андрија В. Петровић, Драгутин С. Рајковић, трг. пом., Милорад -С. Антонијевић, трг. пом. Али нису били сами трговци који су прихватили и радили на остварењу ове идеје. Као националну и културно-социалну потребу њу су схватили и еминентни јавни и политички радници тога доба и залагали се за њено остварење. Међу овима налазимо имена Андре Николића, професора, Косте С. Таушановића, дуванџије, Пере Тодоровића, публицисте, Николе П. Пашића, Милорада С. Радовановића, правника итд. Најзначајнија је улога била Андре Николића, који је имао кнезу и министрима да објасни значај новог удружења и да их увери, да ту нема ни помена о каквом социјалистичком покрету. Званични су помишљали да је овај покрет социјалистички, те је отуда долазило забрањивање састанака под претњом апсе, мотрење на истакнутије вође покрета итд. Због таквог држања власти велики део претходнога посла обављен је тајно. Припремни радови Шира конференција Избор привремене управе Прва стварна одлука покретача била је да једним циркуларним писмом обавесте све трговце и трговачке помоћнике о нужности да помогну оснивање оваквог једног друштва и придруже му се. После овога обавештења настаје низ састанака, на којима се претресају погледи на организацију, циљеве и средства друштва. У раду на овим састанцима нарочито се истакао М ил о р а д П. Н и к ол и ћ, трг. помоћник. Он је био и највише одушевљен идејом и имао је најјасније погледе на њено остварење. 14 децембра 1880 у локалу ондашње пивнице „Руски цар” одржана је шира конферен-

ција. Поред 18 учесника конференцији су присуствовали Коста С. Таушановић и Милорад С. Радовановић. На конференцији је, пошто се утврдило да је идеја оснивања Београдске Трговачке Омладине ухватила корена, изабрана привремена управа у коју су ушли: за претседника Коста С. Таушан о в и ћ, за чланове: Павле Д. Божић, .Мијајло Д. Банковић, Петар Рајковић, Петар Николић и Светозар Радосављевић. Привременој управи је стављено у задатак да пропагира идеју оснивања Београдске Трговачке Омладине међу трговцима и трговачким помоћницима и да изради статут, па после тога сазове главну скупштину. Према томе 14 односно 27 децембар 1880 год. узима се као датум оснивања Београдске Трговачке Омладине. Тешкоће Свршивши овај посао привремена управа сазвала је 21 децембра 1880 поновну конференцију за претрес статута. На овој конференцији су, поред чланова привремене управе, учествовали: Михајло Стевановић, Живко Јовановић, Ђуро Антић, Мирко Кићановић, Стојан М. Вокић, Милан Ђукановић, Мијајло Марковић, Тодосије Ц. Стефановић, Владимир Чортановић, Станоје Р. Обрадовић, Михајло Г. Поповић, Витомир Ј. Герзић, Милорад С. Антонијевић, Алекса Живковић, Коста Др. Ризнић, Јеврем Ж. Стојковић, Владислав О. Павловић, Љубомир С. Ђорђевић, Видоје Гагић, Илија Д. Марић и Андрија Петровић. Известилац за статут био је члан привремене управе Михајло Д. Банковић. Овога пута, у погледу циљева друштва, појавила су се два гледишта: једни су заступили гледиште да главни циљ удружења треба да буде оснивање болнице за лечење друштвених чланова, други су за главни циљ тражИли оснивање школе за просвећивање и стручно образовање. Ова несугласица у погледу на циљеве друштва продужила се све до прве скупштине Београдске Трговачке Омладине. После шире конференције присталице једног и другог гледишта почели су оделито да раде. Тај подвојени рад, који се углавном односио на врбовање присталица, трајао је све до 19 јула 1881 када је привремена управа сазвала другу ширу конференцију са дневним редом: начелни претрес статута. Ранија супротна гледишта и на овој су конференцнји дошла до изражаја. Али да се рад не би прекинуо, као после прве шире конференције, одлучено је да се изабере један ревидирајући одбор, који he у дефинитивној изради статута узети у обзир изнете напомене. У овај су одбор ушли: Панта М. Боди, Сава Ј. Константиновић, Коста Др. Ризнић, Лазар Нанчић, Никола К. Јовановић, Димитрије М. Николајевић, Мијајло Р. Дими-