Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

Почетак рада није био лак ; доста је требало прегнућа и времена да се у удружење привуче већи број чланова, а нарочито да се прикупе потребна материјална средства. Све до 1884/5 број редовних чланова стајао је испод стотину. 1882/3 било је 91, 1883/4 84, а 1884/5 79. Број помажућих чланова такође је био мали, Са првим добротворима сретамо се тек у 1890/91, а са првим великим добротвором тек у 1896/97. Међутим видимо нешто друго. Од самога зачетка удружење бележи почасне чланове. То су они који су за удружење стекли неоспорне и велике заслуге и на којима се заснивао добар део његове моралне снаге. Они су чинили велике напоре да у удружење упишу што већи број чланова. У ту сврху управа удружења, желећи да приступи остварењу читаонице, књижнице и школе, издала је 10 јануара 1883 један проглас у коме се, између осталога, каже и ово: „Управа Београдске Трговачке Омладине зарад појачања дружине разаслала је многој г. г. грађанима као члановима Трговачке Омладине своје друштвене статуте, приложивши им и позиве с којима је г. г. грађане за помажуће, а чланове трговачке омладине за редовне чланове дружине на упис позвала. Одзив је био слаб од обеју страна. С обзиром на велике задаће што их је дружина себи ставила, а које се могу постићи само уз велики број чланова ; управа је поновила свој горњи апел и умолила, да се у што већем броју упишу како грађани за помажуће, тако и чланови трговачке омладине за редовне. Упис се може обавити код подблагајника Косте Др. Ризнића, а и код свакога члана управе.” Прилике се у овом погледу нису тако брзо поправиле. Прилив нових чланова ишао је врло споро. 0 томе се у извештају на петој редовној скупштини од 24 маја 1887 каже ово: „Број постојећих редовних чланова тако је мален, да је и сувише далеко од онога броја, којим би наше друштво требало да располаже. Међутим, друштво је примило на себе големе задатке и узвишене дужности. Остварење свега тога захтева велике жртве, и материјалне и на пољу рада, а што је најглавније друштво треба да броји много више чланова, па тек да буде довољно јако за извршење опредељених задатака. Један само пример, па ће се то још боље објаснити: Управа је предузела радњу на оснивању школе и затварању радњи у недељне и празничне дане. Она се нада да he се то скоро и извршити. Али тако исто она зна и то, да колико је год тешко школу основати и слободно време добити, толико исто, па и много теже је основану школу одржати и слободно време очувати и одржати. А постане ли друштво многобројније члановима, буде ли цела трговачка омладина под њим уједињена, створи ли се јединство у омла-

динском раду и мислима, онда ће и друштво бити моћно да у најкраћем року времена све до сада неостварене цељи оствари, имајући уједно довољно материјалне и моралне снаге, да своје остварене цељи одржава и у све већој мери развија, како би тим члановима својим пружила ону обилату корист, која ће их моћи знатно и истински у сваком погледу унапредити. Управа, узимајући у обзир овакво стање ствари, а видећи садању овако малену моћ друштва, принуђена је била често пута размишљати о узроцима који спречавају неуписане чланове трговачке омладине да се упишу, но ни једном приликом није могла наћи разлоге, који би били кадри да ово њихово неуписивање у дружину оправДајУ“. По свему судећи, ово је била последња година (1887) кризе везане неминовно за сваку нову организацију. Beh у наредној пословној години видимо да се број редовних чланова попео на 308, а помажућих на 232. Чланство је нагло порасло углавном стога што је те године отворена школа. Очевидно, прве године кризе биле су преброђене. Са снажењем друштва и променом прилика вршило се непрестано допуњавање задатака и проширење рада. Ишло се за потребама и за временом, у дужност и извршење прихватало се све оно што су наметала ова два фактора. Са пуним правом се може рећи да се, како у погледу прихватања тако и извршења задатака, увек било на висини. Како се проширивао круг послова, у коме се све правцу развијала и допуњавала друштвена делатност, видећемо из разних одлука редовних и ванредних скупштина, као и измена правила. Треба напоменути да се редовне скупштине односе на опште друштвене послове, а ванредне углавном на рад школе. За време од 50 година одржано је 42 редовне и 47 ванредних скупштина. Измене правила су вршене у 16 махова. Први пут правила су промењена на ванредној скупштини 23 маја 1882. Ова је измена била чисто програмска, јер је чл. 2, у коме се говорило о циљевима друштва, добио овакву редакцију: „И Циљ Друштва. Чл. 2. Друштву је циљ: а) оснивање читаонице и књижнице, б) оснивање школе, - в) приређивање јавних и периодичних предавања из трговачког и општег знања и претрес појединих поучних питања, која иду у користдруштва или друштвених чланова, г) издавање свог листа, д) потпомагање чланова у болести, ђ) потпомагање чланова у нужди, материјално и морално, е) оснивање болнице и ж) ступање у везу са другим друштвима, постојећим у овој и у другим државама“. Као што се види, само после кратког времена рада изменили су се погледи на друштвене циљеве. Просветни циљ, односно оснивање школе, постав-