Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

ових правила овако су обележени: “Циљ је Друштва а) оснивање болнице; б) помагање својих чланова; в) оснивање читаонице и књижнице". Прва скупштина Управа вароши Београда под бр. 10.000 од 15-Х-1881 потврдила је прва правила, а после тога је отворен упис чланова, За два месеца уписало се у друштво 84 члана. На основу тога привремена управа сазвала је ванредну скупштину за 23 децембар 1881. Скупштина је усвојила правила и тајним гласањем изабрала ову управу: За претседника Тихомира Ј. Марковића, трг., за потпретседника Јована М. Тадића, трг., за благајника Петра М. Карастојановића, трг., за подблагајника Јакова М. Мевораха, сарафа, за књижничара Николу М. Јовановића, за пословођу Божидара С. Живковића, трг. агента и за одборнике: Ђорђа Павловића, Соломона Ј. Азриела, Леониду Л. Ђорђевића, Михаила Р. Димитријевића, Косту Др. Ризнића, Исака С. Левиа, Панту М. Боди и Симу Р. Обрадовића. На предлог претседника прикупљено је од присутних неких 30 дуката, којом су се сумом имали покрити оснивачки трошкови. На овај начин је основана Београдска Трговачка Омладина после годину дана пречишћавања појмова и конкретизовања идеја. Остварењу ове идеје било је намењено доста тешкоћа. И то принципијелних, у основним гледиштима на циљеве друштва. Али баш благодарећи томе изграђени су овако чврсти темељи на којима почивају напредак, успех и морална снага Београдске Трговачке Омладине. Ново друштво прихваћено је свесрдно од целог трговачког сталежа. После четири месеца постојања Београдске Трговачке Омладине новинарска хроника („Београдски дневник“ од 6 маја 1882) доноси ово: „ Ево већ прође четири месеца како и ово удружење постаде. Борећи се са највећим тешкоћама оно неуморно корача напред. Поред толиких издатака, које уопште свако почетно удружење мора имати, а нарочито за овакве цељи, које оно себи предузе да оствари оно је заиста за тако кратко време, а у данашњим приликама, знатно у својим предузећима успело. Ово удружење основало је већ, по правилима својим, друштвену читаоницу и књижницу, у којима данас за тако кратко време има, као што сам из поузданог извора сазнао, преко 300 комада разних књига и око 30 листова страних и овдашњих, а поред тога још и извесну суму готовине, коју је Београдском кредитном заводу под камату дало итд“. Циљеви и средства Београдска Трговачка Омладина основана је у удружење просветног и хуманог карактера, сасвим

у духу тадањих привредних и социалних прилика с једне и духовних потреба трговачког сталежа с друге стране. Потреба за организацијом схватила се не из уских професионалних побуда, већ из општег интереса. Тиме је и самој трговини дат нови потстрек. За напредак трговачког сталежа, за његове потребе, почела је да мисли и да се стара једна институција, која he доцније служити као потстицај за оснивање и других. У првим друштвеним правилима рад друштва је овако обележен: оснивање болнице, помагање чланова и оснивање читаонице и књижнице (чл. 2.) Највећи број чланова говори о правима на лечење. Дакле, главни циљ је био здравствено обезбеђење и материјална потпора у случају смрти. Тек у други ред стављени су читаоница и књижница, као просветни циљеви друштва. Из овога можемо извести закључак о тешким социално-хигијенским условима тадањега доба. Стога је потпуно разумљиво што је друштво основано са првенственим циљем да се брине о здрављу својих чланова. Здравствено старање, пак, постављено је на чисто хуману основу. Сваки редовни члан, по уплати шестомесечног улога, уживао је право на лечење, чије је трајање било ограничено на два, односно три месеца. Сем овога, друштво се имало старати и о беспосленим члановима „који би без даног од своје стране повода остали без службе или занимања“ - чл. 22-26). Старање се састојало у новчаној потпори и изналажењу посла. Као што се види, прва правила Београдске Трговачке Омладине дала су друштву социјално-хумани и просветни карактер. Друштвена средства за испуњење горњих циљева имала су се стварати: 1) од уписнине и улога редовних чланова; 2) од улога помажућих чланова; 3) од прихода са забава приређених у корист друштва; 4) од завештања и поклона добротвора. Проширење задатака Такве су биле основе, на којима је започела да живи и дела Београдска Трговачка Омладина. Може се рећи да је у прво време она имала један једини циљ, али да је и у извршењу тога циља она поставила веома широк програм. То се нарочито види када се ондашња правила Београдске Трговачке Омладине упореде са данашњим институцијама социјалног осигурања. Она се, поред старања о својим члановима у болести и на случај смрти, бринула и о онима који остану без посла. Иако та брига није била у данашњој форми, ипак нам она приказује социјалну ширину трговачког духа ондашњег времена. Трговачки сталеж играо је већ тада видну улогу не само у привредном, већ и у културном стремљењу и изграђивању државе.