Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

8

многа друга српска и хрватска места. Из те је дружине поникао и чувени тенориста Стазић, познат допније под именом ГШтегер, који је певао с успехом на бечким и пештанским позорницама. Она је образовала п уздигла глас и позоришног писца Атанасија Николића званог Шајхнера, а по свој прилици имала је утицаја и на /оакима Вујића.

Најомиљеније песме из тог доба, које је певало Стригино друштво биле су „Где птичице“, „Већ из густог луга“, „Ој Олавијо мајко драга“ као и неки хорови из Лисинскове опере.

Прве позоришне песме које су се хармонично певале у Србији у Крагујевцу, биле су оне којејеу своја позоришна дела уметнуо Јоаким Вујић. Јоаким Вујић је и пре него што је дошао у Орбију одушевљавао Орбе у Угарској својим представама у Пешти, Темишвару, Араду, Панчеву и Земуну. У Србију је прешао 1884 године за владе Кнеза Милоша, и 1845 почео давати представе у Крагујевцу. Песме за те комаде компоновао је први капелник прве војене музике, /осиф ШШлезингер. Он је прешао у Орбију 1884 године на позив Кнеза Милоша. По причању поч. Срете Поповића, бив. Касационог Судије, Шлезингер је обучавао младиће у песми, упознавао их с нотним знацима и упражњавао у певању скала. И тако је од тих певача дилетаната први пут у Орбији састављен хор, који је 1834. године 14. октобра на балу вњажевом у Крагујевцу певао песму „при веселом торжеству за полученњи велики орденљ евђтломђ Книазу Милошу Обреновићу од премилостивог Цара Махмуда П. дарован.“ Ова се почињала речима:

„Сунце лрко сербекомљ сину Изобилно сиплђ зракђ итд.

Песму је ову спевао Димитрије Исаиловић а мелодију и хармонију дао је јамачно Шлезингер.

Ево шта између осталога о томе пишу „Орбске Новине“ из тога доба:

„Колико е тронуло све слушателћ содержанје пћеме ове, толико тронуло 1И е пћванђ пђвача, и