Spor Jov. N. Tomića i A. Belića

РТЕГ = "о

и УНИ РРА ~

ар

тр -— тај

28

цедуром ни зато што сам дужан одмах одговорити на памфлет г. Николе Вулића, проф. Универзитета, у фебруарској свесци „Дела“, чији неисправан рад и јесте узрок сукобу између г. Белића и мене и служи као наставак ратџје полемике. Моји чланци отпочињу излазити данас у подлиску „Одјека“ под натписом Наличје „научнога рада“.

Ако желите да знате и остале разлоге, рећи ћу Вам их отворено и без зазора. То ћу учинити и према противној страни, ако ми за то дате одобрење.

Захваљујући Вам на готовости с којом сте се латили непријатнога посла, молим Вас да примите уверење да Вас и сада поштује исто онако као и кад је своју ствар предавао у ваше руке.

28. Марта 1910. Београд. Јов. Н. Томић

„Штампа“ од 24. марта 1910.

П

Објашњење поводом одустајања г. Ј. Томића од буда части и писмо А. Белића г.г. Љуб. Стојановићу и Б. Поповићу.

На јавни позив г. Ј. Томића да му докажем оно што сам тврдио у једној седници Академије Наука, ја сам му одговорио, и то јавно доказао. Али да би необавештене читаоце збунио, г. Томић ми је одговорио чланком, пуним нечасних алузија и грубих извртања истине. Како се г. Томић том приликом спустио на најнижи ниво расправљања, употребивши средства недопуштена у јавној дискусији уопште, а најмање у оваквој — ја сам сматрао да он није више достојан да са њим полемишем. Али да би овакав његов рад био и јавно кажњен, и да не би, у интересу солидности јавних дискусија, саблажњавао друге, ја сам предложио да Суд часич реши на чијој је страни истина, и на тај начин изобличи рад једног од нас двојице.