Spor Jov. N. Tomića i A. Belića

25

„ставља незнање, а у мало озбиљнијем намерно извршање истине у циљу да се намлтети другоме; ата је ствар, по његову мишљењу, једна од најкрупнијих у нашем спору.

Ја Вас молим да ми одговорите: да ли 2 ико об Вас, Ви или г. Љуб. Стојановић, пита у лаоме смислу од њега „траожсио“ 3 Да ли је над њим са стране Суда части вршена икаква морална пресија — јер с које би друге стране и могла долазити! — са циљем да се ја неправедно оправдамг

Сем тога, иако Вам је г. Томић одузео мандат и учинио мишљење до којега сте дошли заједно са г. „Љуб. Стојановићем необавезним за себе, ја Вас молим да ми га саопштите сада као приватно мишљење своје, које ће за мене бити и сада потпуно обавезно. Јер ја сам дубоког уверења да сте Ви иг. Љуб. Стојановић умели пресудити — када сте се решили наш спор да испитате —: где је истина у овом спору и на чијој је страни правог

УКалећи што сте имали, поред труда и добре воље коју сте унели у овај спор, и непријатности којима се нисте могли надати, ја Вас молим да примите моју искрену захвалност за част и велику услугу коју сте ми учинили, примајући се за мога пуномоћника у несуђеном "Суду части између мене и г. Ј. Томића.

24. марта. 1910 г. Са сваглашњим поштовањем

Ћ. Белаћ.

Овакво је писмо упућено и г, Љуб. СОтојановићу, бив. министру. Од обојице сам добио одговоре који ће се овде у целини саопштити.

„Ново Време“ од 1/1 1910, бр. 101.

Ш

"Одговори г. г. Б. Поповића и Љ. Стојановића на горње писмо А. Белића

Београд, 31. марта. 1910. г. Драги колега,

На ваше писмо од 24 марта хитам да вам одго-