Spor Jov. N. Tomića i A. Belića

94

других научника, и у најстроже методским, примерним публикацијама. (Помена ради, и г. Вавић је поменути натпис цео прештампао, а. није донео само измене или нову фотографију). Најзад је г. Томић сам напоменуо даје на другим местимаи г. Вулић објављивао само изменеи новине, што показује да и г. Вулић признаје горње начело, и да по њему, кад није каквим узроком ометен, и поступа. У овако ситним стварима пригодна, ситна одступања од начела не могу се ником уписати у грех. Према томе, потписани налазе да сег. Вулић није публикацијом 0 којој је реч ничим огрешио о часност или научничку исправност. Потписани у овој главној и почетној тачци спора држе да треба дати за правог. Белићу противу г. Томића. „Н. Време“ од19лу 1910, бр. 104.

АЕ 4

Друга главна тачка спора дошла је у дискусију тек у току полемике. Г. Томић оптужује г. Белића да је ради тога да докаже једну погрешку г. Васићеву, фалсификовао у свом „Одговору“ текст г. Васићеве публикације, начинивши Џ од г. Васићевог У (који последњи знак може у латинском значити и писме У, иписме Џ, и бројни знак У).

Ова оптужба г. Томићева отпада сама собом, одмах, и дефинитивно. Потписани, пре но што су узели у претрес ту оптужбу, хтели су претходно да се увере да то Џ за које г. Томић оптужује г. Белића није штампарска погрешка, и затражили су рукописе по којима је г. Белићев „Одговор“ штампан у „Штампи“ и „Новом Времену.“ Ру-