Spor Jov. N. Tomića i A. Belića

39

После овога јасно је, зашто је г. Томић одустао од Суда части. Да ли се то находило у сагласности са његовим сталним тврђењем, да му је до истине стало — о томе не треба ни говорити. 'Греба се само сетити његовог изазивачког првог писма или прелистати његово друго писмо — па да свакоме буде јасно у каквој се страховитој противности находи његово писање са његовим правом и — истином! Жеља да се други оцрни и наружи била је у г. Томића тако велика да је заглушила у њему сваки осећај за тачност и правичност.

Из овога је за свакога јасно колико је г. Томић способан да исправно води ма какву полемику: ухваћен у погрешкама и неистинама, он је у стању да утекне и од Суда части, последње инстанције да се дође до истине!

„Ново Време“ од 161у 1910., бр. 16.