Srbadija

18

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Кад парничне стране дођу у манастир да се заклињу, обуку се калуђери у црне одежде, свакиодњих упали с наопако свијећу т. ј. не с оне сгране ђе се стијењ види, него с противног краја, и стану под коло богородично. Чојек или л>уди. који се мисли клети, ул>езе и он под коло богородично, и све се онако заклиње, као што му противна страна говори, а калуђери на сваку ријеч говоре „амин!" Вазда она страна која заклиње, плати свакбјему калуђеру по три цванцике, а више пута и по шест. Ђе парница пошље новце и друго као што сад казах да се „клетвена денија*' држе, ево како то бива: Обуку се калуђери као што казах, ночну вечерњу и извршују црковио бдјеније, као што се обично поје у очи каквог празника* па један од њи говори: н. п. »ко је запалио кућу Н. II. њему господ Вог и све коло богородично запалило све љуцко, земаљско и четвероножно шјеме", а сви други калуђери у „амин!" После косовске битке, па све до проглашења новога отоманског кануна (законика), није се нигђе уХерцеговини гласа звона чула, а не би ни иосле за коју годину, да силни и последњи везир херцеговачки Али паша Ризванбеговић (Сточевић) не погибе од једног војника султанове ордије у Боснн (на21. Фебруара 1851) под заповјест сердар екрема Омер наше, кад по султановој заповјести дође са 16 батаљуна регулаша, те покори Босну и Херцеговину, и у неки тобожни ред стави, ђе заведе новуцарску уредбу, и главним турским зулумћарима попритегну дизгене, и прогласи нови законик који је, измеђ осталога, и равноправност садржао. По што јеОмер пашауредио и свуда нове кајмекаме и мудире понамијештао (нигђе из истог мјеста ђе који суди, но свуда из једнога мјеста у друго) нареди им да се сваки у своме окружију, а нод тешку њиову одговорност по царскоме кануну влада, и по њему свакоме једнако суди. Сувише заповиђе, да сваки у повјереном му народу прогласи царски катахумајум (свобода вјероисповједања, иравноправност законика); но ово није после одлазка Омер паше ни код десетога судника било ислуњено, него се једнако и после судило све до ту три четири године, од када је дошао нови валија (губернатор) богански; а до њега сматрали су многи кајлаками, мудири и кадије царски законик као један лонац без држајка, а да је њима било у власти стављати на лонцу држак, ђе они виде да им боље у рачун или хајтор испада, те се судило као на телглу (дражби шсапко) ко да више! Но као што рекох нема више од овога ни трага ни јавља, дај буди колико ја могу знати по виђењу и чувењу. По манастирима дакле није било нигђе — до прогласе катахумајума —

ни на једној цркви звона у Херцеговиии, ј а ни данас не смије ставити без цариградског дозволења, него је сваки манастир имао по једио тако звано „клепетало", велпко колико четири раоника (јемљеша) од мазије, а многи од мазије, а многи од тврде лучеве даске, па кад би калуђери имали служити јутрењу, часове, летурђију или вечерњу лупао би манастирски клисар у клепетало два три минута с нарочитим гвозденим или дрвеним туцњем, те тако би сабирао, у пренисане уре, манастирске калуђере и оближни народ по селима у цркви. Ово клепетало виси на каквоме повисоком мјесту да седаљечује, и висило о једном кратком синџиру. Сва се ова клепетала и дан данашњи налазе, у којима се клепета само по једном у години, т. ј. од кад се звона завежу на велики четвртак у по дне, доускрсне јутрење. (Про дужиће ее).

Грађа за биографију Вука Стеф. ИараџиКа. Скоро је веК једанаест година, од како је испустпо душу Нестор српске књижевности, од како је ирестало куцати племенито срце оног Србина, који је свој народ до гроба л>убио, који је пуних педесет година неуморно радио на пољу нагае књижевности, који је име српско прославио не само у Јевропи, него и с оне стране атланског оцеана, и ко|и је са нашим народним песмама пробудио симпатију у изображених народа, за малени, али поетски и јуначки народ српски. .Теданаест је година већ прохујало, и ми до данас јога немамо онако оптиирне и свестране биографије, и оцене књижевне радње тог великог Србина, какву његово име и рад заслужује. и из које би се јасно видети могло: ко је био по српство, и тпта је све урадио Вук СтеФ. Караџић. Истина, да је на томе већ прилично до сад урађено, а многе су околности криве, гато се није дало вигае урадити. Ми овде износимо на јавност неколико писама, која су Вуку писали страни књижевници, из којих ћемо ми Срби видети, како су Вука ценили и поштовали први песници и научењаци јевропски. а која ће писма уједно бити од користи за биограФе Вукове и историке наше књижевности. Чувени немачки песник Гете, с којим се Вук лично познавао, писао му је ово писмо, које у 0!)иђиналу и верном преводу гласи овако: К чу . М^оМкећогеп! НаБеп Ш1г (Јигсћ <Ие ТЈећегзетнЗпп^ етег -\тог(;Нсћеп ТЈећегзеЈгипг* УоггиегПсћ рсћопег зегМвсћег Тле<1ег аећг У1е! ГгеиДе ^еа^ећеп, воЛаип а>1ег зо1сће (Јигсћ СтгатшаЉ ип(1 11|ех1соп уегс!орре11: ипс! уегс!геуј"ас11(. Пгге ћес1еи1:епс1е Зргасће ћа^ ћ!ес1игсћ 81 сћ а.исћ ћеу ип§ (1еп М^е^ ^ећаћп);, ип(1 ипзегп Рогзсћегп (ће РН1сћ1: аиГег1е^(;, 8Јсћ етк!^ (Затк 7.\ 1 ћезсћаШ^еп. "^еггеТћеп 8Је аћег туепп 1сћ 81е аћегтаТк ит е1пе СгеРаШ^кеН егвисће, ит ете ^ТеЈсћГаПз \тог(Псће ГЈећегзе!;гип^ (3ег 1пе ће1коттепс1еп 8егћ1ксћеп ТЈеЛег,

ћезопсЈегз Јез 1еШеп, \ уопп 81сћ е1п агН^ез Еге^т.зз ћегуогНш!. Бећеп 81е гесћ!: \уоћ1, ипс! ћ1е1ћеп те1пег ТћеНпаћте де\У1§8 ег^ећепз(; Ј. IV. ОоТе. е1таг, с1еп 20. Бесетћ. 1823. Ап Неггп Уик. 8(ерћ. КагасЗ.чсћквсћ "^оИ^ећогеп пасћ На11е Ас1г. Неггп РгоГ. \ г а1ег ЛУоћ1§ећ. Вагае благородије! Јако сте ме обрадовалн послав мн веран превод прелеинх српскнх песама, па сте мн послав ми још н граматику н речник радост удвостручнли иутростручили. Ваш је знаменит језнктиме н код нассебн пута прокрчио и нашим испитаоцима у дужност ставио, да се њиме марл>нво занимају. Него ми опростнте, што вас н опет молим да ми једну услугу учините, те да мн пошљете тако исто веран превод овде прпдодатнх српскнх песама а нарочито последње песме, у којој се огледа чедан догађај. Остајте с богом н будите уверенн о моме саучешћу. Ваш понизни Ј. В. Гете. Вајмар, 20 децембра 1825. Благородном господину Вуку СтеФ. Караџићу. У X а л н преко благор. госп. проФ. Фатера Велики пријател. пок. Вука, славни немачки научењак Јаков Грим, писао му је међу осталима и ова два писма: Ме!п Меиегег РгеипЛ! Беп ћеггНсћз^еп с1апк Гиг Тћге 1геШсће 8рг1сћ \уог1 :ег8ат1ип» ипс1 с!еп Иећеп ћпе? (1ег 81е ће§1е1(;е(;е, етрГап^еп 81е зо 8ра(:, ипс! т1Ј: 80 ^ует^еп каг^еп \уог("еп аиз^езргосћеп! 1сћ §е<1асћ1;е 1ћпеп Гап§з(: ипс! ^епаиег ги всћгеЉеп, котте аћег 1нсћ(: с1аги. 1ћгеп Ггисћ(ћагеп ПеЈз' ип(1 1ћг ^гоззе" уегсИепз!; ит 1ћг \ г а(;ег1ап<1 егкеппе ип<1 Гић1е 1сћ 1ећћа1(ег а1з е1пег; с1еп \\гаћгеп 1оћп с1аГиг (га^еп 8)'е 1п <1ег зее1е, ипс1 <1аз уог^еСић! ћаћеп 81е, с1азз <Пе пасћкоттеп Леп \\ т егШ 1ћгег агће1(еп §;егесћ1ег 8сћа (;2еп \\ г егс1еп. ТУе1сће ап^еге ћисћег ип<1 аиШагип^еп аиз <1ет ге1сћеп зсћа(.2е 1ћгег затПт^еп \\ г егс!ег Љ1»еп? 1огс[ег(: с1аз \\'бг(егћисћ тсћ(; ћа1<1 е1пе пеие уегтећг(;е аиНа§чз? В1е пасћпсћ(;еп 1ћгез зсћгеЈћепз ићег (:ћ1егГаће1 аисћ сИе 8{е11еп 111 <1ег етћзНип^ ги <1еп 8рпсћ\\ г бг(:егп, <ће 81сћ (1агаиС ћег1ећеп \тагеп т1г зећг т11коттеп ипс! 1сћ \уе138 а11е8 <1аз ^и( ги ћгаисћеп, 1аззеп 81е т1сћ с1оећ §е1е^•епШсћ <1еп §гип<1 -тззеп, \\'агит сће §гП1е рорак ће1зз(;? ЕгеШсћ \тоћ1, \уеП 81е з!п§4, аћег гг^ћг. е8 П1сћ (;8 аизГићгПсћегез <1агићег? Аисћ - то 1г<1 ез 1ћпеп, \уепи јг^егн! е1пет, посћ ^еИп^еп, е1П2е1ие бШске <1ег зегНзсћеп ту(ћо1о§1е аиГгизригеп, г. ћ. ићег ^езНгпе, топЉПескеп ип<1 <3^1. 1сћ \уипзсће, скзз ез Тћпеп зо ^еће \У1е 85е ез тегсћепеп. МП \уаћгег ћосћасћ(ипо- ип<1 апћ'ап^НсћкеН <1ег 1ћг1§;е Јас. Оггтгп 1. тегг 1837. Аисћ Гиг <1аз ипзгег ћ1ћПоЉек а^езапсИе ехетр1аг <1апке 1сћ аизДгискНсћ. Драги мој пријател>у! Срдачну хвалу за вашу изредну збирку пословица и за мнло придодано нм пнсмо, прнмите тако доцне и у тако мало мршавих речн! Хтедох да Вам одавна н опшнрно пишем ал не могу да доспем. .Та већма него ико при-