Srbadija

Св. 3.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

ријеч: „Уманастир је грехота ко пође празан. а сромота ко из њега изађе гладан". Кад који од манастирски калуђера умре, све што му се по смрти нађе готових новаца, то иде у манастирску касу, а његове аљине игуман раздијели по калуђерима. Подерине пак које нијесу више за ношњу прекроје на момкеманастирске. Укопају га обучена, онако као да иде служити летурђију,у нарочито гробље калуђерско, које је обично уавлији манастирској наоколо цркве, до онога, који је најпотоњи пред овим умрво, озиђу му гроб, покрију с отесаним плочама; врх гиаве побију камени крст и у њему обично урежу: „Здје почивајет свештенојеромонах п. пр. Дионисије., престави сја на(дан, мјесец и година), Бог да га ирости." Кад игуман умре, калуђери га исто овако укопају, а првом и последњему за годину даначине спомен душе при летурђији, а чешће пута чине прекаду на гробу. После игумнове смрти, саберу се калуђери у игумнову ћелију, и ту договорно изаберу између себе игумна. Обично вазда млађи гласајумеђ њи за најстаријега, и премда се ови нећка и гласује за једнога од њих млађије, опет се привремено прими манастирског старешинства до доласка мостарског владике, па ако народ зажели и владика оће, потврде га и за игумана произведе. Одма калуђери јаве писмено владици за игумнову смрт, и у исто вријеме моле владику, да им потврди новопредложенога, и кад дође, да га производе игуманом. Владика не потврди вазда онога, кога су предложили, него више пута и млађега, само ако у њему призиаје способност, вјештину и разум која би потпуно одговорила многостручним игумновим дужностима, а нанародњуи манастирску корист. II са свим тим што у епископској вољи ивластистоји заигумнити којега он оће — опет из неког народњег поштовања — сабере у манастиру неколико бирани поглавара и старјешина инорије манастирске, те се ш њима посавјетује и каже им да има жељу, да овога или онога заигумни. До сад сеније чуло, да је народ побио владичину жељу, премда би многи неки од дошавших поглавара волили да је они, а други они. Кад буде дан у кому ће владика служити п свечано у цркви произвести одабраног калуђера за игумиа, дужан је манастир сазвати на ручаксве поглавите домаћине, који су уинорији онога манастира, и тај се дан унајвећем весељу при јелу и пићу проведе. Владици пак давао је у старо вријеме прописану таксу, као и за рукоиоложење мирскога свештеиика, али ови данашњи није ни јошт опредјелио цијену за нроизведење на игумна за то што су случајеви врло риједки, него прими онолико, колико му игуман преда, и то обично од своје сопствене касе.

Сваки манастир има свој нарочити нечат којега овамо по турски зову „мохур", на којему је урезан храм манастирске цркве а на около: „ сеј мохур манастира успенија богоматере (н. пр.) Дужи". Обично су сви повелики, од прилике колико ћесарев талијер, и ови се печат строго чува под кључ игуманов, и притиска се на каквим врло важним народним писмима, или у службеним. Кад би поједином чојеку требовао да се нритисне манастирски мохур, као н. пр. на крштеницу, вјенчаницу или за смрт, али на какво му драго свидјетелство ван границе, дужан је сваки платити најмање дукат, и то ако се зна да може платити, а сиромаху који не може не узимл>е се, већ да би он од своје добре воље у име дара манастиру поклонио. Ни игуман ни калуђер не могу ништа од насљедствија родбине по смртиимати, а при животу не траже, а тако исто ни родбине од њих. Да би зажелио који одкалуђера али игуман, да дарује својим родитељима или брату, сестри и т. д. од своје сопствене ћесе, обично он то уради доклен је у животу, но никад ни половицу од новаца што има, него чува да му се по смрти за укоп нађу, иначе би била његова вјечита по смрти срамота, кад му се толико у сандуку не би нашло; а ово би се и у народу одма разгласило и корио би га народ. Напротив хвале и до неба дижу онога, којему се по смрти готови новаца нађе; но и код последњи, а комоли код први врло мало. (Продужиће се.)

Грађа за биографију Вука Стеф. КараџиКа. Немачки књижевиик настор Јован Севернн Фатер, који је у прошлој ноловинн овога века са многнм научењацима ус.везн бно, беше искрен прнјатељ пок. Вука. Као зналац наших народнпх песама, написао је кратку расправу о српским јуначким песмама радн сравнења са Омиром н Оснјаном, и превео је познату песму: Женидба Максима Црнојевића, истнна у прози, али тако красно, да му се човек дивнтн мора. Обоје је штампано у Грнмовој српској граматнци *) 1824. год. Међу многим пнсмнма, која су већнном приватног садржаја, налази се н ово писмо које се на немачки ТалФинин превод српскнх песама односи. Ме1п Меигег РгешпП В1е егз(;е Сге1е§епћеп ТзепиШе 1сћ, ит Птеп ЈхеипсШсће \Уог1е ипс! сНе 1зе81;еп ЛУипзсће Шг 810 игк! П1ге Пеђе ГатШе ги 8сћге1ђеп. М1(; те^пег Ггаи ип^ 2 К1пс1егп ћаће јсћ е1пе всћопе Е,е1зе тз Ппз4ег Ва<3 ипс! ат Кћет §;етасћ1;, \уоуоп 1сћ ећеп гигисккећге; 1сћ ћоВРе (Пе ћев!:е бИгкип^ 1иг т1с11 ип<1 те^пе ^и^е Ггаи, сИе з1сћ батт! <1сп К1п(1сгп

*) \Уик'8 84ер!|апо\уИ8с11 к1етс бегМзек СгаттаИк уе! 1 (1еи1зс1|1 шк1 тИ етег УоггеДе уоп Јаео!) Сгјтт. Кећб1 Ветегкипдеп пЧг (Не пеие81е АиВаззипк 1ап§ег НеМепНеДег аиз <1ет Мип(1е (1ез бегМвсћеп Уо1кз, ипс1 (1ег 1ЈећегзгеМ (1ез тегк\\'пп11дб1еп јепег 1ле(1ег уоп Јоћапп бе^егт Уа1ег. 1,е'ф7ло' ип(1 ВегПп ће'( С. Еегтег. 1821. 8» ЗеИеа 1ХХП. 101. ~

ћез(;еп8 е.прбећН. 1т ЈиН луаг 1сћ 1п Ка88е1, \уо с1ег §;и(е Сгг1тт \уеп1§;81;еп8 пасћ <1ет егз^еп АпћНеке «1ег ХЈећегзе^ип^ 1ћгег 1ле<1ег посћ П1сћ(; §аг)2 гиГпеАеп л\ г аг, 80пс1егп 8е1ће 111сћ(; Шг кгаШ^ §епа§ ћГеП, 80 (Зазз т.ап (1ав Ггаиеп/лттег егкеппе. Л\ Г 1Г ћаћеп (1ог(; аисћ ићег 81е, ипб \ г егв1ећ(; з1сћ с1аз Егеигк1зсћаППсћ5(;е §;езргосћеп. Сгеће ез Љпеп (1оећ гесћ(; \уоћ1! ипс!кгбпе 1ћге зсћбпе Тћам^кеП сЗег ћев(;е ЕгЊ^. 1сћ зисће уоп пип ап те1пе 6езап<1ће11; ги зсћопеп, \уегс1е аћег ићег (1ег Тћео1о§1е с1ет 8ргасћз{и(Пит П1сћ4 ип(;геи. 1сћ ћ1е(;е Нтеп сИе Нагк1, асћ^ап^-зуоП Е)ег 1ћг1§е 18. 8ерћ 25. Уа1;ег. Неггп Сос(;ог Л^ик ^(ерћапо^Нзсћ Л\ Т оћ1§;ећ, Драги мој ирцјашељу! Ову прву прилику употребл.ујем, да Вами прнјателЈСке речи н најбол>е жеље — Вама н Вашој милој породнци изразнм Ја сам са мојом женом н двоје деце путовао у Фннстер купатнло и на Рајнн, одкуда се баш сад враћам; надам се, да ћемо се подкрепити ја н моја жена, која Вас с децом заједно поздравл>а. У јулу бно сам у Каслу, где добри Грнм бар на првн поглед није био са свим задовољан са Лреводом Ваших песама, јер држи, да превод није доста снажан, тако да човек одмах позна, да их је женска превела. Ми смо тамо н о Вама, разуме се, са свим пријатељски говорили. Желим Вам свако добро! и нека Ваш красни рад најлепшн успех круннше, Од сада ћу своје здравље чувати, али поред теологије не ћу ни студију језика нзневеритн. Пружам Вам руку, с поштовањем 18. септ. 25. Ваш Ф а т е р. Ћлагородн. госиодину доктору Вуку СсаеФаноппЛу. Међу оннма, који су српске народне песме преводнли, заузима једно од првих места даровита немачка снпсатељкаТалФн. Од Гетеа на превађење подстакнута, посветнла му је свој превод српских песама, који је год 1824. угледао света, и који се у писму Фатеровом спомиње. Ново прерађено н умножено издање изашло је у две књиге год. 1853. у Липисци код Брокхауза. Тзлфи је са Вуком н породицом му у врло пријатељском одношају стајала, н међу њеним писмима, налази се и ово писмо, које је пок. Вуку из Њујорка писала. Ј/ем Тогк, (1еп 20. Јип5 1850. Носћ&езсМШег Ргеип<Н 8е,1к ћетаће (1геј Мопа1;епз1П(1 тг \\ г 1е(3ег аиГ (Пезег 8еНе (1ез ^еНтеегез ■— ез зсћет!; ТП1Г ет Тгаит, <1аз8 1сћ едпта! \у1е<1ег аа^ кигге 2е1(; теЈпез (ћеиегеп Уа(;ег1апАез П-оћ ^■ехгогЛеп! ип(1 с!осћ ШћГ 1сћ ап (1ег ће(1еи(еп(1епАизћеи(е топ Ег1ппегип§еп (1је 1сћ тН^ећгасћ!, с1еи1Нсћ §;епи», (1азз ез п!сћ1; \у!гкНсћ е1П Тгаит у/аг. Касћс1ст \ уН Л^1еп уег1аззеп, ћаћеп \У1Г ипз ћаир1;8асћНсћ т Т^еппаг аиГ^ећаНеп, ип<1 пиг ете кигге Ке1зе пасћВегПп ^етасћ!;. Мет Мапп ћгаисћЈе поЉлуегкН^ ет^е^осћеп (1ег Киће, ит (1а8 е1П§-езаттеНе Ма(;епа1 ет^егтаззепги ог(1пеп. Ат 7. ОНобег уегПеззеп \у!г Реи(;зсћ1апс1, ат 13. Еп§1аи(1, 14 Та.^е \гаг Гиг ете ЕатрСзсћНУгеЈзе ]ап§- ^епи^, ип(1 аиећ ећеп П1сћ(; ап^епећт, аћег 1ттег посћ киггег ипД ап^епећтег а1з сПе те18(еп (;гапзаНапНзсћеп (Пезез ^е^еплуагН^еп Негћз(;е8 ип(1 ТУт(;ег8, (Пе (1игсћ 8(игте ип<1 ^е^п^е