Srbadija

86

СРБАДИЈА, илуетрован лист за забаву и поуку.

Св. 4.

маће стоке колико може, тако да више пута кроз један мјесец дана догна више него што је манастир прије имао. Овако што раде и кад би се манастирске пчеле истрачиле. Кад калуђери иду у прошњу по селима, носи вазда собом такозване „Моћи" (мошти) као руку, или прст од руке каквога свеца, те свака кућа у којој дође и која дарује ајвана с највећим страхопоштовањем целива; а који манастир нема овакови светиња, носи крст затворен у кутији, обложен неопреденим памуком и мирисним тамјаном, и од овога памука и тамјана по мало даривају које домаћин као светињу чува, и боницима исподглаве меће, или болесну ђетету у крпици зашију па о грлу објесе. Који манастир има много земаља те их под свој рачун обдјелава, а не преко своји чипчија, па кад на један пут дође вријеме да се преоривају, или да се сију, или кад жито пристаје за жњетву, да се врше, коси сијено и т. д. наравно је, да овој радњи нијесу кадри сами калуђери одољети, за то колико им затреба радника, или волова ораћи поруче, и толико им у забиљежени дан без икаква поговора дође, бесплатно и од добре воље, а манастир је дужан радницима давати три пута на дан на претек једу и пију. Што се пак тиче манастирски башча, оне се израђују од манастирски момака кад је од шта вријеме, а више пута кад је нужда и исти калуђери без икаква зазора обрађују, јер свакиодњи зна копати и орати као и сви прости тежаци. Но да не заборавим нешто казати и о манастирскиммомцима (које овамо зову „Мађупци." Они су обично од сиромашне куће, имају на годину 8 најмање, а 12 највише талира у име плате, осим обилате хране као и одећу и обућу. Тако им омили манастир, да кад не би ириспјели за женидбу и домаћу подпору, по свој овако малој плати до смрти би уњ останули служећи, као што неки и неки остану, особито они, који се нема ђе повратити дома будући му родитељи умрли, а другога од рода никога нема. Ови последњи имају неку особиту почаст од други момака, и нерадиколико остали, но по већем дијелу године више је у цркви молећи се Богу и на летурђију, а за то што служи бесплатно, а и да потеже плату опет остали би новци манастиру. Кад гођ сељак у манастиру дође за какав му драго посао никад не дође празни руку, него вазда по нешто у дар игумну донесе, ако ништа друго нема, оно ће донијети три—четири јаја, за то што чисто зна да ће нешто у манастиру јести или пити, па —он вели — „да ме не губа манастирска мука." Ђе гоћ калуђер случајно и за какав му драго посао дође да коначи, ду-

жан га је домаћин оне куће дочекати као и његова коња и момка, и од свега срца колико може угостити, а најмилије му је кад му се у кући ненамјери оно што би желио. Макар и најбоља вечера била, вазда ће домаћин из учтивости рећи калуђеру кад изнесе јело на трпези: „благујте дуовниче! богме није што мислите него што видите, овако је на сељачку." У чијој кући преноћи калуђер особито зими крајем ватре — сви домаћини из комшилука дођу да га пољубе уруку, и: благослови дуовниче! а и за то да што гоћ чују и ко што жели знати а није знао упита калуђера о закону. Ови им на питања одговара и што зна и што не зна, а који се нађе нешто ученији од другога , приповједа им оно што је "чуо или из књига читао, као н. пр. чудество Богородице, светога Николе, житије светитеља, и оХристу; тако, да се може рећи да је нека назови проповијед. Кад калуђер овако што прича сваки без разлике снола и узраста упре у њега очи, душу и срце с највећом помњом и задовољством, и до своје смрти памти те старији млађијема понашају све оно што су од калуђера чули. Нема тога чојека, ни жене, па ни ђетета да не ће, кад срете у путу, калуђера пољубити у руку с највећим штовањем, и сваки рече: благослови дуовниче! а он прекрстивши га руком по глави одговори: да си благословен! ' Да би случајно удрилиТурци нотњо или даном на манастир, и чуло би се пуцање пушака, дужан је сваки иноријаш ко пушку носи онамо на обрану потећи, и најрадије умријети бранећи свој манастир, јер му калуђери мукте одпоју гроб, и укопају у манастирско гробље покрај умрши калуђера, и спомињу га у читуљи сваке године на задушну суботу. ш ск Да би калуђери имали потребу те наумили зазидати нову ћелију, или проширити цркву, авлију, или нову појату у манастиру, сазову онолико људи колико им је за потребу, сваки ће и из дужности и из побожности драговољно доћи, а то без икакове плате но за саму храну, као што сам овамо на своје мјесто казао. (Продужиће се.)

Гра/Ја за биографију Вука Стеф. КараџиКа. Мало ће ком Србину бити познато, да су наше народне умотворине и на дански језик превађане, и да су чак и Данци пок. Вука високо поштовали, те с тога доносимо ово писмо данског научењака др. Торсона, које је он Вуку на немачком језику писао. Носћтегећг4ег Негг! 8)е лгегАеп иуаћгбсћетНсћ зсћоп 1ап§з<; уег^езвеп ћаћеп, (1авв 1Ш БапГе с!е8 \Ут1ег8 ет с!атзсћег КелвепЈег 8Је т ЛУЈеи ћезисћГе. 1)ег ВеЊе!-

И^4е ћа1 ез јесћтГаШ п1сћ1 уег^еазеп, ипс! луепп ег 1ћпеп је1г(; (Неве 2еИеп зсћгеИ)!, тиаз ег 1ћпеп уог А11ет ветеп ћеггНсћеп Г)аик аиазргесћеп Гиг сНе Ггеипс1Нсће, гиуогкоттепДе АиЉаћте, (Не ег <1ата1з ћв1 Итеп ^е&тЈеп. 1сћ ћаие с1ата1к всћоп 1ап^е с1еп \Уип8сћ ^еће^, 1ћге регвопНсће Векапп(,8сћа('{, ги тасћеп. 1сћ каппГе (Не те18(:еп 1ћгег "\Уегке. 81е тсагеп зећоп аеИ 1ап^е те1и Већгег ^е^езеп. 1сћ ћГп ез 1гоћ, Лавз тет "^Уипзсћ 111 ЕгСиПип^ ^е^ан^еп 181 Ез -\у1гс1 11111- штег е1ие ап^епећте Епппегин^ 8е1п, те ПиећП^ аисћ <1а8 регаопНсће Ве§'е§пеп луаг. 1сћ ћаНе Ггићег егеаг1е1, (Јеп "\У1п(:ег ићег 1п\У1еп \ 7 егћ1е1ћеи ги коппеп ипс1 Лагт тећг):асћ(Је1е§епће1<; ги ћекоттеп, т1сћ 1ћге8 ће1ећгепс1еп 1Јт§'ап§'8 ги егГгеиеп. Бпи^епДе УегћаНтззе уеге1{еНеп 1е1<3ег (Незеп Рћап ипс! пеГеп т1сћ 1п телпе НехтаГ гигиск, 80 <1а88 81сћ те1п АиГеиЉаН ф \У1еп аиГ пиЈ \уе»1^е Та§-е ћезсћгапк1е, сНе ппг' с!осћ јесЈеп&Пв 1П80\уеН уоп ^говзет ЛУег(;ће \уагеп, а1в 1сћ Ла<1игсћ 6е1е^епћеН ћекат, тН тећгегеп аиз^егеЗсћпеГеп Б1аУ18(;еп, тН 1ћпеп, Ш1(; М1к1о81сћ, Еаје&ку, бетћега е1с. регзоиНсћ ћекаипГ 211 \\-ег<1еп. Аисћ 1иг1ћге \\'ег[ћуо11еп, нпг уоп Нтеп гит Сгезсћепк §'етасћГеи ЛУегке тетеп 8сћоп8(;еп Ванк! 1)1е „Прнновијегке", уои Депеп 1сћ тећгеге т сЈашасћег ТЈећегзеГгип^ ги §ећеп ћеаћб1сћП^е, ћаће 1сћ зсћоп ^еиаи <1игсћ8(;и<Нг(;. Веп „Предговор" зол^оћ! 211 <1еп „Пословице" \\че ги Деп „Приијерн§'т§ 1сћ ећепМ1з тН <1ет ^гбзвГеп ГпГегеазе <1игсћ, ии<1 -\уе1'с1е зраГег ап <1еп Тех4 <1ег „Примјери" §-ећеп. 1сћ ћаће Н11сћ зсћоп 8в1(; Јаћгеп ан§;е1е^епГНсћн( Ш1(; <1ет 8(;и<1шт <1ег, 1е1<1ег ћеГ ипз ћЈ8 је(;2(; аНгивећг уегпасћ1а831§Геп, 81ат18сћеи 8ргасћеп ип<1 ИГегаГигеп ћезсћаШд*; ипс! <1аћт §еагћеИ;е(;, теЈпе Вап<181еи1е т1(; Птеп ћекапп(; ги тасћеп. 1сћ ћаће 2. В. ет СотрепсНит <1ег з1аУ15сћеп ВНегаГигјуебсМсћГе <1гискеп 1аз8еи (\уо Гсћ <Гапп аисћ ве1е§'епће1(; ^ећаћГ, 1ћге § Г038еп Уег<Неп8(;е 2и \уигсН§'еп), 1П ипвегеп упсћН^зГеп ^е1ећгГеп ХеНзсћпНеп (г.В. 1п Ре11Јеп1Јеп,<Не уоп <1ег коп1^1. (З-езеПзсћаН Гиг погсНзсће АНегШитвкипЛе ћегаиз^е^ећеш \уег<1еп), АћћапсНип^е 1 ићег 81аУ18сће8 јЈеНеГегГ, ује!е ХЈећегвеГгин^еп <1ег \\'ег(;ћуо118(;еп 81аУ18сћеп 1Негагеп Егзсћетип^еп ћегаи8§ео;ећеп е(с. е(;с. \\ 7 еш1 1сћ сНе аегћГвсћеи бргасћНсћеп ип<1 1Негагеп УегћаНп188е ћ18 јеГгГ уегћаНт88та881§; \ует^ег ћаће ћегискз^сћН^еп кбппеп (\теН; \тет^ег а1б Гсћ ез ттвсћГе), Га(; с1ег Сггиш! с1аги \уе8еп(;Нсћ <1апп 211 аисћеи, <1а88 ез 1пег е1пе убШ^е ТЈптб^НсћкеН ^е^евеп, еп1 пиг П'{*епс1\У1е ћ1пге1сћеп<1ез Ма(;епа1 ги ћекоттеп. 1н Ро1еп, Вбћтеп <1ег 81оуаке1, пп ВивзЈпеп-ВапДе ћт Гсћ 1ап^еге 2еН итћег§ - еге18(; ипс1 ћаће 8о1сћег1е1 ЉеНз Висћег ег\гегћеп, ГћеПв 1Негаге Уегћт<1ип^еп бННеп, 1ћеН8Уо1кшк1 БанЗ кеппеп 1егпеп кбппеп; тН8ег1пеп(и.Ки881ап<1) 181<Не81е1<1егћ18Је(;2(; п1сћ(;с1егРа11. 1сћ ћоДе аћег <1а88 УегзаитГе е1пћо1еп 211 кбипеп. 1сћ ћеаћ81сћГ]§;е патНсћ, то§Нсћег\уе18е посћ т РаиГе <1е8 8оттег8, тН ХЈпГегвГиГгип^ <1ег <1атзсћеп В.е§1егип^, е1пе Ке18е 1п <Не висШсћеп 81ауеп1ап<1ег, патеи(;Нсћпасћ 8егћ1еп 211 ипГегпећтеп. Ез 18(; тН Вискмсћ! ћ1егаиГ уои ^гобзег^сћН^кеН Гиг т1сћ уогаиз ги \у188еп 111 \у1е \уе14 еп1 8о1сћез ТЈпГегпећтеп аиГ <1а8 "\Уоћ1\Уо11еп 8г. НоћеН с1еа РигвГеп МНозсћ гесћпеп кбпп(е, ип<1 <1а 1сћ аиз с!еп 2еНин§еп егзеће, <1а88 81е, ћосћуегећгГег Негг, 1п Ве1^га<1 з1сћ аиГћаНеп, ип<1 тЈГ <1ет РигаГеп 1п ^епаиет Уегкећг зГећеп, ћ1п 1сћ во Гге1, т1сћ 111 сНезег Ап^е1е§'епће1Г аи 81е 211 \уепс1еп. 1сћ \уе!89 \уоћ1, <3а88 Гиг <1еи Аи^епћНск 111 8егћ1еп е1не, ГгеП Нсћ 8ећг паГигНсће ЕеасНоп ^е&ен <1а8 РгеггЛе, патепГћсћ с1ав <1еиГ8сће Е1етепГ зсаГГПнДеГ, ип<1 <1а88 \га- Бапеп оН ипГег е1пе Вепеппип^ „8сћ\уаћеп" т1Г <1еп ипз, п1сћГ ећеп зећг ћеГгеипс^еГеп 1)еи(зсћеп уег\уесћ8еН ги \\ г егс1ен рПсЈген, ћоГРе аћег п1сћГ8<1е8Го\уеп1§'ег, \уепп <1аз гесћГе УегћаН11188 аиГ^екШгГ \ у Н с1, <1азз ез <1ет ЕигвГеп гпсћГ ипНећ 8ет \ у Н -<1, с!аз8 е1п РгетЛег, аиз Иеће гит Уо1ке ип<1 сЈезвеп 8ргасће ип<1 ЕНегаГиг ^еГпећеп, с1аз Вапс1 ћезисћГ. АиГ <1еп РигвГеп М1сћае1 <*1аиће 1сћ гиуег81сћгНсћ гесћпеп ги кбппеп. Вег Кате сИезез ћосћ^ећМеГеп РигзГеп, с1епп \ у Н аисћ ипГег