Srbadija

Св. 4,

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку

утучел, го вн добро знате, дакле од куда и како?" „Моја ће тетка кауцију дати." „Баш из поузданог извора знам, да она за то не ће да зна." ,,Верујте ми да хоће." „ Добро, хоћу да верује.и, но молим да ми дате гермин, када ћете ме о том са свим уверити?" „Госпорад Максо, дакле ви не верујете мом карактеру? Е добро, дакле за колико времена хоћете да вас уверим?" „За четири недеље " „Е добро, стоји!" .'Јаћман мада и сал1 у то није веровао, оиако збуњен морао је то казати. пАл например, ако се тетка не приволи?" „То бити не може, ал у најгорем случају свућићу униФорму па идем у солару, или „1)ге1331»81ат(:." „И то није тако лака ствар, ал добро дакле, колико онда морамо чекати?"

у даљем понашању није му нужно да се устручава. Растану се, без да се могао лаћман с Милевом састати. Ту је сад љубав са огорчењем помешана. „Да мене један берберин тако у „Ферхер" увуче, *го му не могу опростити, ал за тоЕмилију волем као и до сада." Сам говори. Господар Макса саопштн ту конФеренцију госпођи Феми, а она опет Фрајла „Емилији." Још господар Макса наложи, да се више од никог неда „Емилијом" титулирати. Тако од „Емилије" опег постаде „Милева." Лаћман држиреч, не долази у кућу, ал за то пише приљежно Фрајла Милеви. «/Вуба носи писма. Фрајла Милева је скрушена, што лаћман не долази. Гледи кроз прозор да ли ће га видити, лаћман се онуда прошета, комплиментује, ал не улази. Госпадар Макса, да не би свет помислио да је са лаћманом Фаше, иде укаФану, састаје

Господар Макса је већ одавна знао, да од женидбе лаћманове не ће ништа бити, ал за то је хгео с њим у љубави живити. Ал кад је видио, да се сувише око Милеве врзе, а девојка изиђе на глас, онда као огац морао је тако са лаћманом поступати; но ипак није мислио, да ће лаћман с њим тако поступати, нити је то од њега заслужио. Зарекао се, да више не ће ићи онамо, где је лаћман Предић. Милеви је забранио да гледа кроз прозор, када лаћман као у пркос онуда пролази. Глађеновић је све нромене у кући провидио. Сад постаде куражнији, преко Љубе већ вата по гдекоја лаћманова и Фрајлина гшсма. Једно таково писмо дође и господар Макси у руке. Баш је видио, кад га је Фрајли додао. Господар Макса не да више Л»уби да лаћмана брије. Огкаже лаћману. Но.Љубасе научио датаквагшсма носи,

Љубл.ана.

„То сигурно не могу казати, ал најдуже годину дана." Господар се Макса замисли. Знате шта г. лајтнант, овако нек буде. За четир недел>е казаће те ми гата је са тетком, па ако није ништа, чекаћу вас са Милевом још годину дана, премда јој није до чекања, но с том нримедбом, да најпре за ове четири недеље, па ако устреба и за годину дана, да се од моје куће мало натраг повучете, то јест ређе долазите, ал у каФани као и до сада присни иријатељи, јесте л' задовољни ?" „Јесам." „Дајте ми оФицирску реч." Лаћман му пружи руку. „Ево дајем ОФицирску реч, да ћу тако чинити, као што се погодисмо." Сад пију заједно, и лаћман се окуражи. Ваљда је задовољан са уговором? Боже сачувај, не, но из резона у магновењу морао је на то пристати, ал чинило му се да господар Макса иије био доста деликатан, па држи, да

се са лаћманом и кар га се, ал лаћман све поноситији поглед на њега баца. Кад прођу четир недеље, лаћман му само сувопарно каже, да није ч ништа од тетке дошло, па даље ништа. Једаред при каргању поФали лаћман, а господар сеМакса заборави, па му опет каже по сгаром обичају „немате право мој драги Емиле.« Ту је било више ОФИцира. .1 аћман се нађе увређен. „Опростиге господар мајстор-Максо, ал повуците реч натраг, јер то пред мојим камератима ви мени не смете казати; и сам обрштар да ми каже „драги Емиле«, могао би -му казати: ја нисам драги Емил, но Негг 1леи1:епап4 РгесНс." „Опростите господин лајтнант, ја повлачим реч натраг." Господар Макса није после дуго играо, и оде кући. Код куће исприповеда госпо 1)И Фемн шта му се десило

и ма да није лаћмана бријао, опет је његова писма примао и доносио. Господар Макса то примети, те Л»убу Виноквашића отпусти, а шегрта узме. Кад је све то Глађеновић видио, а он сад текар стаде лаћмана штоно он вели „фумигнрати." Кад на променади покрај лаћмана про1>е, а он накриви шешир, па пуши цигару и баш близу њега јак дим пусти. Лаћман и сад тако исто на срцу носи Милеву као и пређе, само му је у толико жао, што га је господар Макса увредио, држи, да је „индискретно" с њим поступао, резон је био, да се са свим на лаћмана и његов карактер ослони, куд пукло да пукло. Но шта ће с Милевом бити? Кад он њу воле и она њега, онда им нико не може на пут стати. Тако суди лаћман. Ил ће он за њом, ил ће она за њим. Милева не може страсги да одоле; недаду јој прилике да се са лаћманом разговара