Srbadija

118

I

ња чува када је у планини? Стидила би се тога проста наша чобаница! Ту у пландишту не дангуби млада пастирица него преде, везе, и којешта ради, а кад јој се треви другарица запјева танко гласовито по прилици овакову пјесму: Ој маленко за маленко! Куд отиде то маленко? Тамо доли к Шнбеннку, Шнбен трава до рукава А Храмнна до рамена, А Вирика за човика, Дјетелина до колина, А Стокласа баш до паса, По н.ом пасу три пауна, И четврта пауница, Дјевојка нм чобаница, Шнкам их је окрећала Злагним прутам узбијала. Отуд иду три делије Међу се су бесједили Што бн који најволија? Најстарнји говорија Да б' каници најполнја, А средњи је говорија Да б' пауну најволија, Најмлађи је говорија Да б' дјевојци најволија, Паун може одлетитн, Каннца се одерати, А дјевојка мога вјека. Приморкиња научила се купит у дућану шта јој потреба, ал загоркињи није те згоде па она се научила прссти, кану навести, откаги, и ако ћеш омасгити сукно. Тако је и човјек далеко од свијета он зна себи све преправити. Он Ке ти рало начинити, он зна коваг, он потковат, па све ш го му је за потребу. Тај народ тако растркани како ли се жени, јели нз комшилука или не? Обично траже да гато вишу родбину и својту буду имали, па нато не пази да му је из свог села. Како свуда има супротивгатина за женидбу, тако је и код нашега народа, ал ако се они воле уграби ће момак цуру пак је својој кући води. Ту родбина њезина окупи му кућу, а дјевојку питају јели силе да ће врата провалити, да ће кућу разорити. Већ је у овијем мјестима то преостало као нека лакрдија, ал другођ: као у Боки Которској, тамо ти послови имају озбиљни последица. У овијем мјестима народни се обнчаји непокварени задржали. Шена мужа а муж жену не Ке никад именом звати него: јел' ти, чујеш ли, ал то би срамота била да се по имену зову. ./Бубе се го није друго, алн не исказују једнако један другому своју љубав па и по смрти рек бн да преоставши не жали ако му је жена умрла, као што би жена знала њега нарицати. За мужом жена црно обуче ал не муж за женом: то не би било мужевно! _\л тако израстан народ у самоћи ко би рекао да се племенитим чувсгвима одгоји! А да вндите мало дијете од три четири године како ли се мајци весели, како ли јој на сусрет трчи; па га гледај ге одрасла што но Смиљанић Илија кад је рану допануо говорио Мандушићу Вуку: Ај бога ти Мандушићу Вуче, Водн мене иобре моме двору, Моме двору, мојој старој мајци, Моја мајка да ми ране вида, Љуба моја да стере постељу, Сеја моја да ме водом поји; Ал говори Мандушићу Вуче: Ја те воднм побро моме двору Моја мајка да ти ране вида, Љуба моја да стере постељу, Сеја моја да те водом поји. Проговара Синљанић Илија: Аја богме драги побратнме, Туђа мајка ране повређује, Туђа љуба бреговнго стере, Туђа сеја горком водом појн.

Заиста неке обичаје не напоменусмо. ! Ал ти су што по свуда се јога задрже, као бадњаке налагати, и гаараги об ускрсу јаја у скуиу запјеваги уз гуслу јуначку пјесму, о жетви велико весеље, и како ли цуре обуку кад жењу мисна одјела, како је го најљепши дан гато човјек точн и вије плаћу гато му нарав за труд намјерила. Него го самотно живљене није угасило весељачку Куд нагаега човјека па се није другатвености заборавио. И он ти нђе на састанке и вечер да се забаве огиду момци пугакарајуК гдје је дјевојака да се мало нагаале, да се исмију. Ал како се они спомињу цура, и цуре им одвраКају па свака милијега очешљаКе, намазаКе и прчин му оллести на гато више кша умије. Тако се забављају, па ако ли који знаде запјеваКе уз гусле или исти домаКин нека му у куКи више весеље. Амеђу тим дјевојке Ке ти закидивати у момке што се окупили око гусле. Та знага гато је? гаала гаалу рађа, а шала весеље. Засједнути дјевојке, па ти мукло почму пјеват, док се мало по мало нусте на вас глас, па Ке ти а бог зна колико пјесама испјевати по прилици овако: Мала Мара цвјеће брала Гдје је брала ту заспала, Њој долази младомомче; А мој Воже и Маријо! Шга б' од Маре сад радио? Да је будим грехота је, Да је љубим срамота је и т. д. Али како наш народ за дуго се спомиње нрвашњег својег прибивања го најбоље видимо у гом, кад гато о води великој говори, спомиње Дунај, кад ли гато танка витка, говори о јели, премда јој нема ни трака у цијелој Далмацији; па слугаајте и ову пјесму у којој народ спомиње Саву, и колико ли у цијени има мајчину љубав: Вода Сава није сама, Синоћ Марка позанила А јутрос га избацила; Да је у Марка своја мајка, За дан би му гласе чула, А за други разумила, А за трећи на дањ дошла, Ал је у Марка гућа мајка За годину гласа чула А за другу разумила, А за трећу на дањ дошла, Кад је мајка на дањ дошла Тот из Марка јела ннкла Из врх јеле бисер капље, Из сред јеле челе леге, Из дно јеле Дунај тече. Прнпросто и убожно живљење није искоренило ни јунагагво нагаега народа. Те ако цогледамо на Котаре равне, наЈанково родно мјесто и Јанково бојигате, како ли је јуначко и сада, како ли је поносито. Нага народ све је задржао гато му дједови дагае па се види јасно некадање богатство његово, његова срченост гато за цијело није се могла породиги у невољи и пркоситост што се не налазе него у човјеку у обилности одгојеном. Гледај цетињанца, каква ли је стаса, какова погледа, каква разговора, не можеш ни посумњати да су му стари у невољи живјели као што он живе. Та погледај на сињску варош, на малој узбрдици, гдје ти се је лијепа спомена задржала народној ношњи те ћеш видјет Сињане у долами и калпаку сваке године на краљев дан изаћи на поносним коњима и алку протркати, а копљем у руци згађати у мало колашце, на успомену гато задњи пут потукогае Турке престигавши их на брзим коњима. Упознати се с народом и потанко исписати његове обичаје, није ствар са свим лака, него ако желимо живу му Куд познати учимо народну пјесму. Народ нага даде неизреченога нам блага у својим пјесмама. Казао што нам стари били, о којича не би знали по

другому нигата да на\т он не сложи у десегерцима јуначка им дјела, да нам разним стихом не испјева своје обичаје, и Куд своју да нам по том не усади у срце. Он нам је своју подобу дао у КраљевиКу Марку, те на[м није ниједан опис вриједнији да се с народом упознамо гато је његова пјесма.Читајмо народну пјесму о којој ако Гете говори да је лијепа као исти Омир, за нас је јога љептпа, још кориснија, јер нам је то живо народно чувство, најљепгаи нам језик и извор сваке народне просвјете. Ко је кадар па. до сада није се нагаао ни један да у пјеснигатву није јој изостао, да је у сликама живо нам преказао га го народ нага у мало бесједа. Та ако тражимо исказа пркоситости народној, не нађемо до КраљевиКа Марка. Ако гражимо поноса народнога нема нам гато у Мусе Кесеџије. Па нам за примјер ово мало стихова: Поранио Краљевићу Марко Уз Клисуру тврда Качаника, Ал его тн Мусе Кесеџије, На вранчићу ноге прекрстио Топузнну баца у облаке Дочека је у бијеле руке, Кад се један другом прикучише, Рече Марко Муси Кесеџији: Дели Муса уклон ми се с пута Ил с' уклони нл ми се поклони. Ал говори Муса Арбанаса: Црођи Марко не замећи кавге Ил одјаши да пијемо внно, А ја ти се уклонитн не ћу, Ако те је родила краљица На чардаку на меку душеку У чисту те свилу завијала II злаћеном жицом повијала Одхранила медом и шећером; А мене је љута Арнаутка Код оваца на плочи студеној, У црну ме струку завијала А купином лозом повијала, Одхраннла шкробом овсеннјем И још ме је често заклињала Да се ннком не укалњам с пута. Може ли се дати љепше прилике да изрази ћуд двају супарника? Народна пјесма може нам сама гата такова пружити а истом приликом изразити народну ћуд. Било је речено и до сада како нам је народна пјесма највигае благо, али то не односи ни мало нојединим пјесницима који су се прославили кроз цијело Југославјанство и заслужили да се преведу ради пјесничкога блага на ине језике, као шго последње доба дјела Меда Пуцића најновијег пјесника Дубровачког. Ну можда ни у једној покрајнни него по свој прнлици цијело Славјанско југо не даде нам толико врлијех пјесника као што нам Далмација и мили Дубровник. И до овога вчјека право нам је пјесништво Далматинско било највише у цијени. Ал како да се не присподобе пјесници н другијех покрајина да се просуди врлина нашег пјесништва? Говорити о Далмацнјн, о далматинским пјесницима хвалнти их до небеса ка и јесу и заслужили, могло би кога преварити мислећданад њима нема другога. Јест последње доба Петар ПетровиК владика Црногорски даде нам дивни сијев што је осим народнијех пјесама свакога накрилио својим „Горским Вјенцем« који се ориђиналношћу уздиже до народне пјесме а од кога да дамо још једну прилику, довађамо четири последња стиха посвете ђе но каже: Зна Душана родит' Српка Зна дојнтн Обилиће Ал хероје ка пожарке Дивотнпке и племиће Гле! Српкиње сада рађу; Благороцтвом Српство дише Бјежн грдна клетпо с рода Завјет Срби испупише.