Srbadija

136

Најпотле све жене, које не пјевају као људи на глас, него толико колико може једна другу чути, непрестано говоре: „Гоеподи помилуј." Од кад скрај црквекрену, па доклен се опет на исто мјесто врате, морају се очитати, од свију свештеника редом, сви 12 васкрсни јеванђелија, починувши на толико мјеста као н. пр. на какву воду, или у лад испод каквог дрвета. Кад се које од речени јеванђелија чита, сваки нут од људи по неколико пушака изметне. Ђе гоћ је који боник —био мушки, био женски — у оној кнежини, те дуго болује од којему драго болести, Фамиља га снесе испод свога села, кудијеће крсти проћи, и лежу га у попријеко на узнак на сред пута, и прекрију струком са врх главе до врх нога. Каднарод наљезе, сваки је дужан преко њега прекрочити и рећи: „Бог да те изцели!" Казали су ми, да боника за то прекрију струком, да народ не зна ко је, а особито је ли мушко али женско, и да сваки пријатељ и непријатељ једнако од чиста срца рече обичајну ријеч. Нема тога боника, које му дај буди морално, ако не магеријално, не буде боље, или нешто лакше, држећи се обнарођене ријечи: ,,Вјера швоја сиасет шја" и друге: ,,Гласнарода глассина божија." Овакове бонике преко године, кад нема литије, воде кутња чељад у цркву или у манастир, па при летурђији кад сјр почне појати јеванђел.е, поведу га, те испод јеванђелија клекне и све стоји, док се јеванђелије сврши. Свештеник је дужан, преко свакога боника пребацити петрахиљ на главу. Кад калуђер или пон, изиђе из олтара на велики вход, и пошто сврши на сред цркве све оно, што је имао рећи, кад се окрене нађе боника, ђе попријеко наузнак лежи пред царске двери, те и он исто—као што сам на више казао ирекрочи, но не може да му вишенапоменуту ријеч рече, за то, што у они мах у себи чита преписану молитву „благообразни Јосиф с древа снем иречистоје тјело твоје" и т. д. Ако се игђе у иностране крајеве наш прости народ у души боји свештеничке клетве, а особито стари калуђера, заиста над херцеговачким у вјећој мјери не стрепи, а при том свештенички благослов тако му срце и душу ублажи, да му се чини, долеће ће му у кући свака срећа и напредак. Кроз ове десетак година мојега живовања уХерцеговини, никад чуо нијесам ни једнога свештеника у цркви, да проповиједа, премда би их било неколицина ва проповјед способни. Колико се мени чини, тому је главни узрок, што се херцеговачки народ (изузимајући Мостар) никад преко године не сакупља у цркви неђељама и празницима, осим на Божић и на Ускрсење, и премда се на оба ова празника свуда сврши летурђија прије

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку но сване, опет народ не би чекао свештеника да проповиједа за то, што сваки једва чека да се божја служба сврши, а дома га чека омрсак, после дугог и најстрожијег поста. Истина је, да народ драговољно владици плаћа годишњи порез, а мени се чинидаби још оволико радосније плаћао, кад би им домаћи Херцеговац владика био, за то, што би и народ њега, и он народ могли разумјети, али нанароднужалост, по смрти последњег доморођеног владике Авксентије, задовољава се и с грчким и бугарским владикама. Но, нек ми се допушти да нешто докажем, што народ о овим иностраним владикама приповиједа за доказати колико, и шта херцеговачке владике србски знаду: а) Некакав Бугарин владика хтео је да он вазда говори у цркви „Сиаси Боже људи твоја и благослови достојаније швоје " и т. д., али ево како је он ову молитву чигао: г Сиаси Бого луде швоје и и т. д. б) Како су се Дрињаци били нешто поинатили једне године са својим попом, па га више не хћели, него изаберу једно момче, које није никад ни буквара видио, а камо ли што из њега научио, те шњим неколико старјешина к владици у Мостар, да им га запопи , носећи му толико новаца, колико од два рукоположена попа узима. Кажу владици преко његова ђакона, за што су дошли и колико му новаца носе, а он им од прве ријечи каже: шјутра ћемо акоБогда! При вечери рече ђакон владици грчки: Ма деспот еФеидија! како ћете рукоположити једнога, који не зна ни читати, ни писати, ако Бога знате? А владика му одговори смијући се: „Будала! бори ви Херцеговина Ие он вен ксеври", које значи: „лудове! у Херцеговини, може поднијет и без икакве науке." Богу хвала, од неколико година не долазе више овамо владике, који би овако казали! По главним варошима Херцеговине, као што су Мостар, Требиње, Фоча, Таслиџа, Пријепоље и Столац, и дан данашњи имутњи трговци обичавају у својој педесетој години ходити (овамо веле: на ћабу) у Јерусалим, на поклонење Христова гроба, као што Турци иду у Меку к Мухамедову, и онамо велик прилог сваки носи колико који може. Тек што из дома за Јерусалим крене, већ запушти браду, и до његове је смрти носи, а кад се враги, сваки га Христјанин иТурчин зове „аџија!" н. пр. Аци Јово, аџи Петар и т. д. По што аџиом постане, иикаква друга посла не извршује, осим што на сваку црквену службу иде, носи вазда у руци бројанице, и као најпримјернији калуђер поступа у највећем народњем штовању. По свим црквама народа нашега овије крајева, свуда сам једнако слушао да се поје — кад је Василина летурђија — они припјев којега појач одма настави

Св. 6. по „м всјех и всја", не баш онако као по Боки и по Далмацији, него ево како: ,,Небом јавленаго Христова тајника свјешилника иресвјетла, иже од кесари каиадокинскија страни свето сијашелнују звјездуВасилија великаго вси ијеснено да восхвалим." Многи суме увјеравали, да су овако налазили у старим штампаним и рукописним Србуљама, а да оии припјев, те се поје по Далмацији, није право српско, но преиначено и скраћено од руски богословаца по калупу њиовог старог славјанског језика. Је ли ово овако, и ко има право, нека данашњи учени црквењаци суде. Никаква женска глава преко 6. година не смије у црквени олтар уљести, а тако исто ни ниједан чојек ожењени, осим само они приврембни црквени тутор, (којега овђе зову „клисара", а по Боки Которској „прокарадур.") Кад после 40. дана дође жена родиља у цркву, да јој свештеник очита на вратима молитву, и да је с ђететом уведе у цркву, ако је мушко дијете, прими га свештеник на руке и пронесе га на около свете трапезе, а ако је женско, само га донесе до престолне иконе, очитавши ,,ниње одиушшајеши раба твојего владико ио глаголу твојему" и т. д., па дијете поврати матери. Многи попови и калуђери по Херцеговини, нијесу ни чули, а камо ли да знаду седам смртни грјехова, а још мање прости иарод; а кад би их и знали пријед би у све седам угазили, но премрсити уз који од четворо годишњи поста, али петак и сриједу. Херцеговац (а исто тако и Црногорац) волио би убити чојека — без разлике вјероисповједања -—па и све друге шест грјехова учинити, него се омрсити, и (они веле) лутор се назватн*). Нигђе народ тако строго не пости, као у Херцеговини и Црној Гори, као и свуда по селима Боке Которске, а томе су три главна узрока: а) што мисли, ако премрси, изгубио је дио милости божје, а образ пред људма; б) што он никад у кући не вари меба, нити га се кад наједе осим на Божић, на крсно име и на свадбу, иего сува хљеба и воде, ђеко присмочи и мало сира, или свари кртоле али купуса, па за то и пости не само кад се пости, него и кад се мрси; и в) најочигледнија простота и права глупост, јер га и његов исповједник непита, што је сгрјешио друго, но само: да нијеси премрсио уз четворо поста, али петак и сриједу? *) По Херцех'овини, и но Црној Гори, прости народ сматра лутерански и турски закон њима најпротнвнији. Ко нремрси у постни дан, зову га: Луторе један! а ко не иде у цркву, или се не моли Богу као народ, зову га: „Пексијану један!" т. ј. Турчине! (сва је прилнка Мусулмана из Персије, (?) а ко носи талијанске гаће зову га: Лацмане!