Srbadija

142

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 6.

карловачком гробљу сахрањен и коме су честити Срби Карловчани пре дке гогине подигли надгробни споменик, купио је био, помоКу иму^нијих трсганских и карловачких трговаца, једну доста лепу кућу за владичанску резиденцију, али она изгоре 1869. године, а не беше осигурана. — Римокатодичке парохије има две: у граду има Францискански манастир парохију, а у осталим крајевима плебанош дубовачки. Цркава има осим православне св. Николе, у граду римокатоличка парохијална црква св. К|»ижа, на јужном изласку из града; у предграђу дрвена, али доста лена и велика римо-кат. црква св. Ва]1варе, Филијала дубовачке нарохије; у Дубовцу осим једне мале капелице, парохијална црква св. Марије Снежне, на брегу испод старинских остатака дубовачке куле; у Банији мала капелица, а у предграђу нова чивутска синагога. Од просветних завода ваља споменути: нижу ђнмназију (у граду) у Францисканском манастиру, са светским проФесој >има. До 1850. године била је то Францискапс .ка ђимназија са 6 разреда; даље, велику нормалну мушку и женску и српску школу; у овој је ђакон или каиелан учител>, а здање је ио најлепше у граду. ,У близом Рако1.цу је велика реалка, а идуће јесени отвориће се и српска учигељска школа, па можда и богословија, чему је свесна н чесгита сриска општина родол^убиво и подашно руку пружила. Карловац красе осим лепих приватних кућа, које оу у новије доба укусно саграђене, више величаственнх јавних здања, као: мађистрат, лепа вилика али занемарена кућа, касарна за 1 батаљон пешана, царска оружница(2еио'ћаи>), здања негдашњег ћенералата, која су сад међу храатску (пређе угарску) владу н царску милитарнју нодељена, и на Дубовцу болпица. Изван града на Корани и Мрежници има једно десетак лепнх млинова, од којих је вредно навести: турбински млин (белгијског друшгва) на Корани близу грлда, који меље на дан више од две стогине вагана брашна. На сутнцају Коране и Мрежннце лежн млинСрбина Пере Сленчевића од девет витлова. Оба ова млина су веома солкдна и имају велике магазе за жито. Око Карлонца се савија од Купе до Коране онизак брег, преко којега воде четир добре цесте у Крајину и Приморје; од њих се Јосифова (\ ја Јо8еј >1пиа), што води у Сењ, и .'1удвикова (\ча ВиЈоупсеа, Вошзеп^газзе), што водн у Реку, могу барабарити са најлепшим цестама Квроне. На цести, што води јужно преко сл \ њских брда, лежи село Раковац, са лепим здањем велике реалке и једио 50 — 60 прнватних кућа. Око града се простире лепа променада, а изван њега има неколико лепих башта, где се лети грађани састају. Становнншгво карловачко одликује се гостољубивошћу и дружевним начином живота. Наиме друштвени живот налази лепа израза у задрутама, које ту постоје, као: иародна читаоница, невачко друпггво г^ора", стрељана и ватрогасно друпггво „ПомозБог". Од кад је трговина са житом јужном жељезницом одбијена од овог места наТрст, од тог доба је веКма покренуто баштованство, а и сточарство се диже. Сваког петка су велики марвени сајмови; ту купују месари за оближње вароши, а богме некад и за Трсг, Реку, па и за сам Беч, волове за месаЈ >нице. Од крагког времена спаја Карловац са Реком жељезница, која ће му — у његовом сретно.\1 природном иоложају — заједно са његовим новчаним заводима (штедионицом и Филијало .м хрватске есконгне банке) дати нов полет и нрипомоћи му, да дође до веће славе на народно-нривредном пољу, него што

је био као војничка полазна гачка са својом тврђавом и некадашњом цитаделом. * Наша слика је снимљена са северозападне стране Десно на брду је град Дубовац, сад својина гроФа Нижана. — Мспод града пружа се лепа .Лудовикова цеста (Ј^ошзепзиаззе), са густим дрворедом, а лево од ње, уз десну обалу Куне, лежи предграђе. На десној обали Купе, мало даље на лево од жељезничког воза је Банија. Десни, вишн тороњ, то је црква св. Тројце са Францисканским манастиром, у коме је и мала ђимназија у граду, а леви тороњ је српске православне цркве. Сережански обербаша. (В, слику на стр. 125.) Сережани или шережанн звали су се кордонски народнистражариу горњој крајини. Говориги о постанку крајишких сережана, значи говорити о постанку горње крајине, јер потоњи сережани нису билн ништа друго, него остатак некадашње народне војске у горњој крајини. Кад је у шеснаестом вску римско-немачки цар Максимилијан II. почео мамнти Србе из оближњих српских земаља да, му населе пустиње јужно од Купе и око Беловара (ЈезехЧит рптит е(; зесипс1ит) уједно је дошао на ту мисао, да те нове колонисте уреди као какву живу и вечи гу стражу против Турске и науми дати им организацију налик на ону, што су је некада нмали сгари Римљани у својим војеним колоннјама. Тога носла прими се брат царев, надвојвода Карло II., тадашњи господар словенских земаља, Шгирске, Крањске, Корушке и Приморја. Али дочим је у тим пустињама ио где-где било староседиоца (Кекаваца н Чакаваца), а ови беху или под угарско-хрватским спахијама, или под бискупијама, а нови насел.еницн нису хтели под спахије, а и цар је волео да остану непосредно под царевнном, то је та нова насеобина постала као нова држава у држави. Стара карловачка, бановачка и вараждннска крајина од 1577. до 1804. г. није у ничему налик на ону од 1804. г. до наших времена, него је била понут некадашње војене границе у Ердељу г. ј. села спахнјска (или иаорија) била су опкољена где-где са сели.ма крајишника, а обратно села крајишника била су где-где усред паорије. До г. 1804. била су само српска села граничарска, а хрватска су била нод паоријом; на пр. у првој банској регименти беху села кумпаније горске под посвећеним бискупом (Рпог аш\ е(; агс1псИасопи8) загребачки.м, а села око Топускога: Поииквори, Гређани, Хрватско соло, Шаторња Бидушевци и друга под опатом свете Марије топуске, а тај опат није био нико другн, него дијецезани бискуп загребачки. У овим селима још и до данашњег дана одржала се кекавштина, ма да се у саобраћају са Србима по мало губи. А н војена организација била је са свим друкчија. Крајишници су стражарили на кордуну, и ишли у војску за цара у народном оделу, са домаћим оружјем, а водили су их њиховн народни капетани. Цар им је иостављао само више вође н пр. обрштаре и ђенерале. Од каквога п униФормирунга" или немачке команде није било ни трага ни гласа. Фес на глави, ћурак и ђечерма са златним токама н сребрним иликама, модре шнроке чакшире, опанци са вуненим, лепо извезеннм чарапама, а поврх свега црвена кабаница беше обично ношиво; јагаган и две сребром или златом извезене кубуре за потпашајем, шишана илн џевердан о рамену, а два три кеарца за Фишеке, то је било оружје; вунена шарена торбица на леђима и вешто извезен

торбак (обично дар љубе војникове) о широком каишу преко левог рамена к десном боку, у ком су носили рубље и храну. Ето тако вам је изгледао стари српски војник у горњој крајини, а такови су били и потоњи сережани. Није овде место да се пева убојна слава тим старим српским јунацима; њих је опевала народна песма, а и страни непристрастни писци, као Хормајер, не могу доста да се надиве њиховом јунаштву. — У првом рату Марије Терезије са Пруском и Баварском тужише се ђенерали често на те „пандуре", да су непокорни и да није могуће с њима управљати. Можда им је била тајна намера, да крајину оцрне, па да јој учине крај, као што су две три године пре тога моришкој и потиској крај учинили. Но било како му драго, царица не хтеде укинути крајину, него поче у седмогодишњем рату мешати крајишнике међу регулаше, токорс да их могу ђенерали лакше у запту држати; а после хубертбуршког мира (1763.) поче их преображавати са свим по начину регулаша. Сад тек турише крајишнике у тесне чакшире, дадоше им „чако" и „Фрак" и царске пушке; а као спомен на некадашњу народну војеку оставише у свакој регименти на турској међи неколико народних војника под. нменом псережана". Од гог доба почела је бледити слава горњо-крајишких војвшка, јер им није било мило војевати у туђем оделу, а под туђинско.м командом н множином туђинских официра. И ако су они (по сведоцбн Хормајера) под ђенералом КлерФетом (С1ап'Гау{) 1875. године јуначким јуришом огели тврде линије Мајнца од победоносних Француза, опет нису били ни сенка својих отаца. 1804. године постаде надвојвода Карло — нознати такмац Наполеонов на мегдану ратни попечитељ у Бечу. Он је ишао на то, да умножи број аустријске војске. Познавао је јунаштво крајишника из доондашњих ратова, па пожели да крајишку војску уиножи; али не познајући егнографски положај земље, пође путо.м, којим стече број — ал узмрси сој. Он изради ге се сви спахилуци у крајини откупише, а сва кекавска и чакавска села стони у новукрајину. Бискуп загребачки добио. је онда у замену за своја села око Топускога богате спахилуке у Банату, а ваљда су и друге спахије добиле добру размену. — Сад дакле 1804 — 1805. године посгаде сва територија јужно од Купе и она око Веловара „ УегеЈш|*1е$ СаЉШсНег Вапа1 ипс1 ЛУагазсНпег Оеасга1а1". Име „сгоаНзсћ-зЈауошзсће Отспгс" постало је тек 1848. године под Јелачић-баном. Организација била је ова: свака пуковнија карловачке и банске крајине имаде по два пољска и један резервни батаљон и 180 сережана, а осим тога 1500 са царскнм оружјем оружаних крајишника, као неку народну гарду, која се зиаше „1>с\\'аИ'пс1:е Рори1асе". Пољски и резервни батаљони морали су и изван земље војевати, а такођер и сережани, дочим је „рори1асе" са.мо за сигурност кордуна осгајао. Сережани су од тада били. као неки „тираљерн" или „Франк -тирери" крајишких војника. У мирном времену имали су о сво.м руву и о свом круву, ову службу: а) царинарску асистенцију на кордуну; о) пратњу високих достојанственика, који путоваше крајнном; в) на кордунској сгражи беху калаузи, а богме и вође осталих војника; г) кад год је требало, слали су их догични мајори у Турску или у потеру за хајдуцима и турским зулумћарима, нли да што нотајно разгледају; за то је сваки сережанин морао Турску бар на дан хода од међе добро познавати; д) кад би се изродила каква зађевица, те обрштаримораше