Srbadija

128

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку

Св. 6.

плому као та^х$1ег с1пгиг§;јае, него да га начине за цара бразилијанског. Па онда би техничке термине — речи — забележио. Особито му се допадале речи, које су налик на женска имена, као на пример: 1зе11а(1оппа, СћатотШа, §шшт#иКа; го му је све тако у ушима звечало као: примадона, моја мила, Кунигунда. Ри1\ т Г8 Соуеп држао је за нешго страшно, и кад је чуо да су коме то дали, одмах је рекао, то је „1е12(;сз 01еит". Кад би се нашао у каквом друштву, које ништа не зна о докторији, особито у женском друштву, онда би уплетао све те речи и термине о анатомији и лечењу. Глађеновићу је морала Шпицедерка

И Текла Шпецедер испливала је и постала дипломатикерка. Сад ће да наггене промена у обител.и Глађеновића. Шпицедерка хоћеда се настани у једној варошици, па зове Глађеновића, да се узму, па да Ђока отвори ОФИцину, а она да тера бабичлук. Поред га два руч>ета уједно могло би се лепо живити, али ТЈока се не да ни осолити; хоће да учи кирургију. Глађеновић је добро живио са Шпицедерком, то је све истина; ни он њу није мрзио, ал је осећао неку мржњу, идиосинкразију против самог бабиЧлука. Мисли се како би то чудно изгледало: он берберин, на официни плехови тањири, а над овима табла,

јер је вешта, окретна; само да је мало ружнија, јер по мали месги нерадо примају са свим лепе бабице. Сад је Глађеновић опет сам, већ му не ће више тако лако пасти. Ферије су. Требало би да се и Глађеновић мало одмори, јер му та анатомија доиста силна посла даје; ал кад једаред преко ње пређе, онда је више од по посла готово. Остеологију је већ прешао; онда се још није знало за Хиртлову топограФСку анатомију. Па је ТЈока од силне науке већ сав пожутио, има право докторско лице, то јест, лице му је гако као каквог у науци задубљеног проФесора Физиологије. Но Глађеновић не проводи бадава време

Руска сељачка кућа на светској изложби у Бечу

чнтати и њену штудију: пБећге <1ег бећшЧзћЛГе". И Шпицедерка се радо разговарала са медицинарима, особито који су то исто учили; које сама, које кроз Глађеновнћеве пријатеље већ је и то постигла, да је себи измолила асистента о1)8(;е1г1с1ае на ручак. То је била радост за Шпицедерку! Тако мало по мало дође крај „курза"; Шпицедерка мора полагати ригорозум. Сад сграх и трепет! Обукла се средње, нит ординарно, нит најлепше, гек уредно, јер може проФесору пасти у очи луксус, па ће је боље промуштрати. Тамо су већ и друге колегинице; све крше руке, гризу усне, док не дође на њих ред, па кад испливају, изилазе озареним лицем и одмах промењују ход.

на њој намоловано увијено мало дете! Идиосинкразија највећа! Ма и с тешким срцем, реши се не следовати јој. Тако се растадоше. Шпицедерка је оставила још и нешто од својих ствари и отишла је покрај 'Бокиног уверавања, да ће доћи к њој и узети је, кад сврши кирургију. г Бока је то само из обичне конвениенције казао, а баш и сама Шпицедерка је то тако примила као пракгична женска. Наћи ће она у свету таких Глађеновића, а и 'Бока гаких Шпицедерка. Они су се састали на темељу међусобне потребе, јер их је тако живот јеФтиније стао, кад су заједно лменажирали". Било је као по некој нагоди; ти чиниш мени добро, ја чиним теби добро; политика интереса. Шпицедерки ће сигурно добро ићи,

ни о вакацији; мора се побринути како ће још две године издржати да лепо живи, и да му остане новаца за ригорозум. Прилика сама наиђе. Упозна се са једним Талијанцем, Торкваго Паван, родом из Удине, по каракгеру — Ви1сатага. То је било у биртији за вечером. Торквато Паван возио се у каруцима, на четир коња зеленка; кочијаш у либерији, тако исто и ћирица му. Возао се по целој земљи, и где у каквој вароши сгане, вади људма зубе; за два три сата по сто људи обави, особиго по вашари. И доиста, чудноватан је то мајстор тај Паван; стоји на коли, коњи упрегнути, на пијаци, на вашару; дође ко да му вади зуб, отвори уста, види му зуб, па га у тренутку нрстима извади, дигне и покаже. То све иде са таковом брзином, да