Srbadija

260

СРБАДИЈА, илустрован лиет за забаву и поуку.

Св, 11.

7 а низ Мораву на Ћуарији, Свилајенцу, Великол1 ОрашиИу и Сжедереву — свега и у свему осим двају окола — 22 мања градића. Процјењујућ важност моравске долине вели писац; на Морави мора Србија и иосљедњу аару и иосљедњег војника жршвовати, јер ако би се сриска војскп у Биоград иовукла, онда би ту скучена, у најбољем случају стекла оно,што је добио Нлаика у Коморану или као тто је Иарођорђе иребјегао у Аустрију, али Србије више неби било• ПрамаБоснијенајбољаобранарјека Дрина. Ако и треба, да је основна мисао рата, освојење Босне, цјел рата мора бити ииак, да се организована турска војска сатре, а то је оФанзива напријед (к југоистоку), тако исто и саједињење с Црном гором напријед. Ја морам казати, да је то велика жалост да је Србија, дочим је у прошлијем годинама ревносгно надгледала боље наоружавање војске, баш у посљедње три четири године, од кад се је оружна техника баш најљепше развила и од кад се околне државе басе, која ће прво и боље бити оружана, у том погледу стала. Зар је важније питање: комунско или хоћели ова ил она странка доћи на министарске столице него питање хоћели Србија, ако букне рат, бити она узданица, коју Српство у њој гледи. Ево како сад догађаји јуре, зар се сад може чекити, док се нађе ова ил она још неизнађена система? Овђе је Путников предлог најбољи, јер је најрацијоналнији и најбржи. Са\10 цинцарска и ћиФгинска политика и публика могла би му се противи ги. Мађари у јесен 1848 год у почетку рата неимадоше ни 20,000 војске (т. ј. онијех батаљона, што пријеђоше на њину сграну) али њиово родољубије створи војску за мали час, снабдјевену са свијем родовима оружја, која се је могла већ ночегком 1849 барабарити с аустријском. Уар Србија, која има толика средства већ у кући није кадра да оно учини, што су Мађари учинили, који се морадоше баш изнова у сред рата и у сред непријатељскијех народа организовати, учинити могли? Право заклиње П .У'Ј гник: дајте родољуби и богатлије дукате за нушке и тоиове, јер ако којом несрећом дође доба Скопљакпаше — хоћели онда то богатство бити ваше? И Путник је увјерен, да се Србија и са садашњијем оружјем бранити може, али је деФанзива и за велике државе зао посао и знак слабости, а за Србију је готово самоубијсшво. Њој само ОФанзива ујам чује успјех. Али премда данашње наоружање није онако, како би сваки Србин жељети морао, зато оиет нетреба голике зебње од рата као што зебе Путник. Да само кзалитег и квантитет оружија ратове рјешава, онда она држава, која има лошије оружје и мање војске, неби се смјела ни живи чинити према већој и боље оружаној. Турска је војска раштркана на с0,000 четверокугнијех миља од Багдада и Лемена до Сарајева Она није кадра на мах са свом силом нарагиште пасти, то нам показује ево и садања буна у Крцеговини. То је баш велика пробитачност по Србију, јер она може за неколико дана са силном војском продрнјети прео међе и бацивши се међу турске раштркане ордије, може њихову ратну организацију одн. сакупљање војске проблематичним учинити. Нека Србија само са одважнијем ударцем присили јевропске Турске ордије на „КисклуагЧвсопсеп1пгип§-" (сакупљуње озаду) а међутијем нека диже све народе на оружје, нека међу •гим и у своијем Фабрикама у Крагујевцу живо ради а са стране купује, њен је успјех. Али само не кунктаторске страгегије, јер је га и у Риму текар онда нашла мјести, кад је Ханибал био нред вратима града. А вал>да

неће Срби чекати да им Хусеин-Авни паша или Дервиш иаша дође пред Биоград.*) Ако су лошији топовн, мора их бити више, а притом ако српске војводе живл>е маневрирају и на осудом мјесгу у осудном часу већу силу развију, српеки је мегдан. Надмоћије Круповијех челичњака није

Магацинска је пушка најбоља, са положитијем полијегом зрна; краткоћа ил дул.ина зависе од закона техничкијех. Крагко оружје небаца тако далеко као дуго. Једнаки калибери су погребни због лакшег грађења муниције а и због тога, што у боју могу одјељења једно другом позајиити муниције, ако

толико, што даље туку („рогкее и ) него шго илосније брију („разансе"). А свак зна, да вјешг топџијаможе и са топом, који небрије тако плосно, свој нишан удесити, да згоди. Ш гоно вели владика Петар: А у руку Мандушића Вука Бнће свака пушка убојига.

чија кола ђе заосгану. Недржим да је ногребит јатаган, кад га војник и онако на пушци носи, а тако исто ни пиштољ ни револвер за пјешаке. То му само умножава терег којн носи, а озадна пушка сама по себи је средство за жево пуцање и из близа и издалека. Коњаником револвере и карабине н тешке сабље а не коиља. Сваки ће коњанички