Srbadija

Св. 12.

СРБАДИЈА, илуетрован лист за забаву и поуку.

277

Дно тих већих (између 5000 и 25000, а каткад и између 3000 и 50ОО) покривено је некимврло чудним блатом (МиМег, Ми<1, Ооге, 8сћ1ашт). То блато, ког ће мо у кратко због најважнијег организма, што је у њему, звати Батибијевим блатом, налази се подједиако на свима местима земл.е, где год су тако грдне дубине. Тог блата има свугде, где је, тако звана „телеграФска -равањ« (Те1е§тарћеп-р1а4еаи). А хо је грдна равница у мору, што се простире од Ирланда преко северо-атлантичког окејана па до северне Америке; а с југа полази према Азорима. Дијаметрална дубина тог телеграФског равња износи 12000 стопа. „ВМГМиа" је грчка реч и значи: „онај, шго удубини ншви/ А Батибицево блато заиета је живо блато у дубинама морским. То је блато први из мора изнео каиеган Дајман, команданат ииглеске ратне лађе Циклопа, године 1857, а испитао га је први инглески зоолог проФесор Хукслеј. Резултате, што их је Хукслеј добио, потврдио је 1860 Валих, који је пратио команданта Клинтока на ратној дађи Булдогу. Па и микроскопичари, што доцније Батибијево блато испитиваху, потврдише оно, што је Хукслеј навео. Главнији од тих природњака беху: проФесор Карпентар и Вајвиљ Томзон. Па и ја сам добих пређашње јесени пробу од Батибијевог блага, и то добротом мога пошгованог колеге, г. проФесора Прајера. 'Го беше проба атлантичког блата, што га излеше Карпентар и Томзон из дубине од 14.610 стопа на палубу „Рогсирте," и то 32. Јули-а 1869, у 47° 38 ' северне ширине и 12° 4" источне дужине. Блато је било брижљиво сачуваноу чаши с.аспиритои, и кад сам га најтачније микроскопски и химијски испитао — нашао сам, да је све оно истина, што је нроФесор Хукслеј о њему написао (1868) *). Батибијево блато, кад је влажно, изгледа обичномоку као нека течна чорба са врло финим зрнима; боја му је мркосива или жуто-сива-а у њему се накако не могу сагледати већи саставни делови. Најчудније је што има у највећем степену својство, да легш. И капетан Дајман, који га је први посматрао, вели: гмекана, брашнава супстанција, што покрива дно телеграФског равња, за чудо је лепљива, тако да чврсто виси на једецима и мерилу, ма да ови пролазе водени стуб, који је виши од 12000 стопа". И на мојој проби, која у спириту консервирана беше, могла се врло лепо опазити та лепљивост, коју можемо сравнити са згуснутим и дебелим медом. Ако се блато осуши, изгледа као сивобео прашак могао би се за менути кречним прахом са наших улица. Али ако само толико Батибијевог блата под микроскоп мегнемо колико износи једна чијодина глава, грдно ће мо се изненадиги и удивити, кад угледамо мања ил већа тела, што су дивно окружена. Већина зрнади су тако

зване глобигерине, или ризоиоди *) из класе политаламија са кречном љуском. Меко им се тело састоји цигло из клупченцета ис протопласме (ТЈг8сћ1е1т), из оне важне материје о којој ће мо изближе да говоримо. Око тогклупченцата има кречна шкољка са више комора Те коморе омотане су око осовине спирално, а готово као кугла изгледају. Зид им пробијају мале рупе, као укаквом решету, из ког потичу врло нежни кончићи. Ови кончићи, то су једини органи овог малог организма, и помоћу тих органа, оно пузи, осећа и једе.**) Осим глобигерина има у

Мирослав Хубмајер.

*) К<> би хтео да изближе дозна резултате химијског испитивања блата Батибијевог од стране Хекла нека то п ггражи у; „ВеНга^е гиг РЈабИЛвп-ТкеоНе" и „ВтЈоИзсће 8111 сИош«

Батибијевом блату и других сродних ризопода — али ређе. Тако н. пр. спада амо 2 >ссТта. Између политаламија има врло млого радијоларцја ; а оне се одликују, што им је *) (Упа клаеа рнзопода позната је тек за 25 посиедњих годиаа. Ж,«е веКинОи у иору, а неке врсте и у слаткој води. Класа ризопода Дели се на три редаЈ на нросто организиране, са кречном љуском, ацитарије; на развеније са панцираш од шљунка р а д и ј о л а р и ј е; и на Хелијозоје (као: АсГтобрћаепши ЕГсћћогип, Су^орћгиз НаескеПша), што стоје у среди изтеђу оба реда. Ред Ацитарија дели се на; моноталами) е (Е1пкаш пеп&е) и политаламије [У1в1 катшепо;-*]. Ове политаламије важие су с тога, шго њихове дивне кречне школ>ке чине већину пескаблата у мору. У току времена згусне се и стардие тај песак и блато, те постане кашење, и онда се услед геолошких промена подигне као ново брдо над површином мора — онда су л»уске полигадапгија главни сасгавни део брдовитих маса [Нумулиг-креч Милијолид-креч] и т. д. У проучаван»а политаламија најзаслужиији је ваљани анатом у Бону Макс Шулце Пр. **) Класа радијолариј а може се само утолико сматрати као најобилатија у формама, у колико у н»ој свију оних основннх геометричких облика има, што их један организам итати може. Поред све тљихове красоте и ч,ивоте оиет су прадукат —• п р о т о п л а с м е.

шкољка врло разноврсно окружена и има днвне шљунковите љуске. Ту спада на пр: ЕисугИ<Иит и НаИотта. Осим тога нма у. Батибијевом блату, млого дијашомеја или шљунковитих ћелија. Већина их спада у врсту СозсГподИ.чсив; то је округласта шљунковита плоча са правилно паркетираном површином. Вероватно је да дијатомеје, а и красне радијоларије већином (не искључиво) на површини мора станују, а њихов кречни неразорими скелет пада после смрти им на дно морско. Ал ово се не може за глобигериме и Батибија сматрати, јер та кво сматрање не слаже се са дубином морском оба ова организма, то су прави становници мора. Ад по броју не сачињавају главну масу блата Батибијевог наведени ризоподи но млого мање округле плоче из кречне земље, коколити, а затим грдна множина неправилних клупчади из слободне ,, ираиљувачке" или иротоиласме. А то је Хукслејев ВаЊуМич НаескеШ. Пре но што пређемо на посматрање Батибијевог блата и коколита, проговориће мо о ономе, што се не налази у Батибијевом блату. Може ко мислити, да на дну мора има неброј целих и распрштених скелетних делова обичних и јако ртспрострањених морских животиња. Свугде у мору има кречних љусака од шкољака и пужева, кречних панцира од морских звезданака и јегуља, кречних цеви од црви, кречних прутића од корала, даље: Кости и зуби од риба — ал свега тога или сасвим нема у Батибијевом блату, ил се ту и тамо сдучајно наће какав изгубљен комадић. Шта више, овде је врло тешко наићи и на саме кречне и шљунковите игле од сунђера — а тог бар има у другим морима врло млого. А биљном организму ни трага нема. Лош је чудно, да врло мала има гомида од камења, кристала и других анорганских маса. Ал шта значе они микроскопски мали организми, што смо их преће навели, они организми, што сачињавају главну масу ишвог бдата Батибијевог? Еад нису биљке, зацело су животиње? Најбољи одговор на ово гласи: не! Сви они мали организми што у густим безбројмилијардама на дубоком дну морском станују, што у неку руку живу навлаку на дну морском чине, што живе унајдубљим понорима окејанагде се мислило даживота нема; све оне глобигерине и радијоларије, кокодити и теда протопласматичка — сви спадају у групу најнижих и најнесавршенијих бића, што нису ни праве животиње ни нраве биљке, и које засад зовемо ирабиНима иди иротисшима. Дабогме, да је врдо дако разликовати биљку од животиње, код савршенијих облика оба велика органска царства. Ал што се дубље по степену развића спушгамо у оба царства, тим се више замршују и мешају стадни карактери и битна својства. Нанослетку ће мо наићи на поведик број разноврсних, обичном оку невидљивих организама — о којима се грдна препирка води, да ди су биљке иди животиње. Ад ованеутрална прабића, заиста нису ни биљке ни живогиње; она су иротисти .