Srbadija

288

СРБАДИЈА, илуетрован лист за забаву и поуку.

Св. 12.

вачку свезу и ашв обрт са Босном. На десној страни реке Уне, преко од ове варошице, леши Турска Костајница, коју су године 1863. населнли Турци, који сј из Србије пребегли. Те дпе варошице спаја велик дрвенн мосг, који су Францезн начинили год. 1810—11. Предео око Костајнице веома је красан, донекле је и романтичан, клима је блага, а извори и вода костајничка чувена је на далеко. 0 малој госпо !)И, кад је црквена слава на Чапранама на брду Беду, искуци се силан народ из Босне иКрајине, и гу може човек најлепше видети ношњу и обичаје народне. — На десној обали Уне, између Уне и Унице, диже се косшајничка шкрђава, или као што је народ назива рашшелски гјзад.Тај костајнички град, ма да је с оне странеУне, ипак прииада Аустро-Угарској држави. Здања на том старом граду саграђена су за време ратовања Наполеона 1. у тим крајевима. Брда која се виде на нашој слици иза града, зову се Баљска брда, а у њима живе данас борци за слободу — устаници босанки. % ^ *$• Ноглед па Црну Гору из арисшанишша кошорског. (В. слику на стр. 285). Земље у којима живи српски народ веома се разликују, не само што се богатства, него што се и прнродне лепоте гиче. На једној страни богате земље као што су Банат, Бачка и Мачва, на другој страни сиротиња, као што је горња Крајина и Црна Гора; овамо моногона равница у Славонијн и кршна Херцеговина, онамо убави Срем, дивна Вока и горостасан предео око Душанова града код Призрена. Какве разлике, какве противности у богатству, какве разлике у лепоти нрироде? . . . Банаг је најбогагија земља, у којој Србин живи, — Бока је најлепша замл.а, у којој Србин борави! Чувен је Банаг, а чувена је и Бока са својим красним заливом. Котор смо већ у „Србаднји" донели, а сада ево даносимо иоглед на Црну Гору из ири■ сшанишша кошорског. оОО^ООс ■ Разне белешке. Књижевност. (Хроника херцеговачког устанка. Вреднн српски књижевник, а наш поштовани сурадннк г. 15ук Вучевић пнше тачну хронику о догађајнма у Херцеговинн. У тој хроннци биће верно н ненристрасио описани сви догађаји од почетка па до свршетка устанка. Како је писац по свои званичном положају у стању, да све тачно дозна и докучн, а уз то још већ толико годнна жнви у Херцеговини, те иарод и околности тамошње скроз и скроз позпаје, то ће његова хроннка по свај прилици бити од врло велике вредности. Мн се надамо да ће се наћи у Српству родољуб ил друштво, или којн нолитичан српски лист, који ће ту хронику откупити од нисца и предаги је јавности. („Жижан.") У наклади Арсе Пајевића у Новом Саду нзаће скорим ис штамне шал^ив илустрован календар под насловом „Жижан," који је за штампу приуготовно Змај-Јован Јовановић. Име нам пншчево јамчи, да ће му садржај бити ваљан и одабран. Ми „Жижану« желимо да нађе лепа одзива код наше читалачке иублике. („Буњевачка и шокачка вила.") Пре пет година нокренуо је у Калочи чувени родољуб Иван Антуновић први буњевачки лист под насловом „Буњевачка и шакачка внла," намењен иучкој поуци, забави и господаретву, Тај лист беше мио гост не само у буњевачким и шокочким, него и у многим српским породицама, ал' је почетком ове године због извесних

узрока престао био излазити. Пре кратког времена ночео је тај лист опет да нзлази, и ми га својскн преноручујемо нашим читаоцима. „Буњевачка и шокачка вила^ нзлази сада у Баји два пут месечно, а стаје годишње за Аустро-Угарску 1 Фор., а за стране земље 1 Фор. 25 новч. Школе. (Школе у Аустрији.) Године 1873/74 постојало је у Аустрнји шест универзитета и 7 техничких великих школа. На универзнтетима је било те године 699 проФесора и доцената за 8957 слушалаца. Међу слушаоцима било је 4096 Немаца, 1605 Чеха, 1282 Пол>ака, 494 Рутена, 484 Срба, Хрвата и Словенаца, 418 Талијана, 84 Румуна, 429 Маџара и 92 ниоземца других народностн. За школарнну је утекло у оба семестра 279.427 Фор. а у истом времену издано је 258.793 Фор. на стипендије. На бечком уннверзитету бнло је те годнне 256 учнтеља и 3813 слушалаца, на градачком 86 учитеља н 975 слушалаца, на инсбрушком 70 учитеља и 641 слушалац, на прашком 166 учнтеља н 1947 слушалаца, на лавовском 47 учитења и 969 слушалаца, на кракавском 74 учитеља н 612 слушалаца. На свнма аустријским универзитетима ироизведрн је у оба семестра 1873/74. године 551 доктор. — На техничким великим школама предавало је 288 у читеља за 3477 слушалаца; за школарину је утекло 92.295 Фор. а на стипендије је издано 48.938 Фор. Од слушалаца бнло је 1441 Немац, 1097 Чеха, 582 Нољака, 39 Рутена, 96 Словенаца, 51 Талијан, 21 Румун, 129 Маџара и 21 других народности. На осталим велнким школама, шумарским, рударским н трговачким академијама, теолошким н кнруршким заводима предавало је 432 проФесора за 3411 ђака. — Средњнх школа бнло је 304 са 4361 учитељем и 59.114 ђака. Од тих долазе на 94 ђимназије 1668 учнтеља н 22.308 ђака, на 58 реалних ђимназија 790 учитеља и 10.258 ђака, на 72 реалних школа 1251 учитељ и 20.724 ђака, иа 62 школе за учитеље 608 учитеља и 4988 ђака; остало долази на наутичне н бабичке школе. Спецнјалних учевних завода било је 1027 са 4296 учитеља н 67.713 ђака. Народннх школа је било 1871. годнне 14.769; нових дата за народне школе биће тек 1876. године. Највећи део тих народних школа н то 4190 долазн на Чешку; Галнција има 2374, Моравска 1866, Тиролска 1722, долња Аустрија 1267, Штирска 690, горња Аустрија 506, Шлезија 433, Корушка 318, Далмација 241, Крањска 234, Горица 174, Буковина 167, Салцбург 155, Истрија 151, Трст 71 народну школу. На свим тим народиим школама бнло је 25.259 учнтеља а 1,777.619 ђака. Статистика. (Поштанска статистика у Инглеској.) Инглеска пошта је огправила 1873. године 907 милнјуна пнеама и 254 мнлијуна новина; но том долазе на главу сгановништва 28 иисама и то на сваког Инглеза 32 (у Лондону нреко 70) на сваког Шота 24, а на сваког Ирландца 13. Годнне 1839., док је још стара скупа тариФа важила, огправљено је 82 мнлнјуна пнсама. Од кад је нова ноштарниа од 1 пена (4 1 Д новчића) уведена, подигао се број пнсама већ 1840. године на скоро 169 мнлијуна, дакле више од 100 процената. У октобру 1871 годнне спуштена је поштарина на ио пена, али ннје наравно могла на већ огромнн обрт тако необичан уплнв имати; но прн свем гом нзносио је вншак од 1870. на 1871. годину 20 мнлијуна, од 1871. на 1872. год. 18 милијуна, а од 1872. на 1873 опет 22 мнлијуна писама. — Поштанских упутннца издано је 187-8^године на 15 милијуна комади, у вредностн од 256 милијуна Форината.

Изналасци.

Механнзам, који нзговорену реч непосредно напише, нзумео је један Швајцарац но имену Теодор Хупннгер у Менедорфу на цнришком језеру. Темељ тог изиаласка лежи у том, да се оруђа за говор употребљују не само за говор, него н неиосредно за писање. Малн механизам — читава машина ннје већа него човечнја шака — доведе се тако у свезу са оруђнма за говор, да се покрети језика, усана, ненца, и т. д. пренесу на механизам, којн је тако састављен, да саопштени покретн на делове једног особитог апарата за нисање упливншу. Од машнне се одвија за време говора узана артија. на којој се одмах може читати у особитнм знаковнма оно, што је говорено. Тн знакони су као и обична телеграфска слова. По што тај апарат само нокрете органа за говор у тим знацнма представља, то није нужно, да се јасно говорн. Та машина се може уиотребнти за стенограФнсање; сваку реч, коју дотични изговори, нонови стенограФ у себи, а тим постају знакови на артији у машнни. Изумелац држи, да ће његова машнна на скоро наћи практичне уиотребе.

Би блио гр иф иј и. Орао, великн илустровани календар за иреступну годииу 1876, која има 366 дана. Уз сарадњу српекнх књижевника уређује Стеван В. Поповић. Година друга. У Новоме Саду 1875. Српска народна задружна штампарија. Издање Арсе, Пајевића. 4-ина Стр. XVI. и 143 Цена 50 новч. Велики ериеки народни календар за нреступну годину 1876, која има 366 дана. Издаје и продаје књижара Фрање Штнглера у Новом Саду 1875. Српска иародна задружиа штамнарија у Новом Саду. 4-ина Стр. XVI. и 48. Цена 36 новч. Србин. Календар за народ, за престунну годину 1876. Која има 366 дана. Издаје н уређује Милош Грабовачки. Година седма. У Земуну. Штампарија Јована Павловића. 1875. 8-на 46 стр. Цена 25 новч. илн 3 гр. чарш. Српкнња. Календар за иарод, за преступну годииу 1876. Која има 366 дана. Издаје и уређује Милош Грабовачки. Година друга. У земуну. Штампарија Јована Павловића. 1875. 8-на. 46 стр. Цена 20 новч. или 2 гр. чарш. 'Борђе Уашингтон ослободилац Америке - Превео Гавра Филиповић Босанац. (Издала књижара Велимира Веложића). У Беогроду 1875. У државној штамнаријн- 16-ина. Стр. 49. Нове мере метарске просто удешене и растумачене. Нанисао ђура Поповић. У Новоме Саду 1875. Издање А. Пајевића. У срнској народној задружној штампарији. 16-ина. Стр. 64. Цена 10 новч. Школски зборник закона, правила, наредаба и. т. д. по којима су уређене и по којима се унрављају школе кн. Србије.(Службено издање). У Београду, издање и штампа државне штампарнје 1875. 8-ииа Стр. XIII. и 286. Народни пријатељ или мали ревизор наших сврха. Написао Јован Шарић, свећеник и народни учитељ. У Задру, штампарија И. Водицке 1875. 8-ине Стр. IV. и 56. Рг1рог 1Јези сгпоочл-аке 1 рптогзке. 8кирш, в1о2ш 1 рге^1е<1ао 8сераи МЉотс ГјиМба, (КагоДца БЉНокека III.) II БиБгоутки 1875. 1\Гак1ас1от 1лзкагпе 1)га§;и1та Рге1пега. 8-ина. Стр. IV. 277. КоМгуЧса, 8рејеуао Кап. Ма10 ^о<1ор1е. (Хаго<1па 1>Љ11о<;ека IV.) 1Ј БиТзго&шки 1875. Nак!о<1от Изкагпе Ига^иГта Рге1пега. 8-ина. Стр. 46.

Власник и издавалац Стеван ћурчић.

Одговорни уредник Срећко Мајер.

: ШШ I

Штампарија јерменскога манастира. Сајдла и Мајера у Бечу.