Srbadija

Св. 12

287

Шкода ђенералног ш габа .отворенн вишн курзовн II јавна предавања, то Ке бнтн и онако нрава академија, дочнм је ова данашња, као н по дрЈТНјем државама, само виша елементарна школа, јер се у њој елементарне наЈке уче, дочнм појам академнје нзнскјјо крнтични нретрес ј,едне нл друге стрЈгке. Путннк нма ђе н ђе замршене појмове о данашњој тактнцн и неке нз превелнког родољубнја пронзишавше ексцентрнтете, алн схваКа добро величнну војске и стратегичнн положај кнежевнне Србнје. У осталом изузевши оно, што узнма за могуКе, да бн Србнја мнроватимогла, дочимЦрнаГора ратује — нуна му је књига лијепијех — српског јунака достојнијех мнсли. Сва трн г. г. писца запињу о — српски буџет. А ја велим, ако је у Србијн тако мало патриотнзма, да се неможе склонитн на веКе државне дације, онда је — одвнше и садашња војска. ОбеКао сам био говорити и о тактнчннјем назорима, али како се је овај преглед отегао, морам престати са најтоилнјом жел»ом, да се српско војена лнтература жнво разшнрЈЈе, јер онијем часом, кад се сваки Србин, ма ког он сгалежа био, почне бавити с војеннјем стварма, н иочне се свак за војннка изображаватн, оида Ке настатн за Србију одмах славнн дани. Мада Атина култивнрала је све знаности; образованосг јој усавршн натријотнзам, да нијесу жадиди, кад је требадо, спадити своје сопствене куКе; али јуначке ју мишице и разборишост Милшијада и Темистокла саасе од дипљијех иерсијскијех милијона ордијаша. Синиша.

Наше слике. (В. слике на стр. 265., 269., 272., 273., 277., 281 и 285.) Прошдост и будуКност, успомене и наде ! Успомене су деда у прошлости, а наде су же.ве у будуКности. Прве су разне боје, ал' наде су увек ружичасте. Тако је код појединих л»уди, тако је и код појединнх народа. Српски народ има своју историју, своју прошлост, — ми се радо сећамо успомене нашнхпредака, па биле те успомене сјајне нд' жалосне, ал'још радије мислимо и говоримо о будуКностн српског народа, која је олнчена у нашим жељама. Жеље су наде, а наде су увек ружичасте. Свакн се добру нада, иа имао он за торазлога, а не имао, но ми се Срби с иуним правом добру надамо, јер имамо за то н раздога. Српско је нлеме јуначко, Србии је јунак од памтивека, то добро зна цеда Јевропа. Сваки јуначки народ имао је и има права на депшу будуКност но што му је садашњост, па ако икоме, го најпре Србнма то право припада. Српски народ који се вековима борно против турске сиде, који је био бедем, иреко кога не могаше Турцн нреКи у занадну Јевропу, који је тиме не само спасао кудтуру и цивидизацију од попдаве турске, него је и прнпомогао да се за то време развија и усавршава, тај народ стекао је истина даврове венце, ад' је ваљда и то заслужио, дасе и он једном осдободн гурског јарма.Тај час веК је куцнуо, синовн Босне, Старе Србнје и Херцеговине скочиди су наноге јуначке, да извојују себи највеКе благо, које су изгубидн, да извојују себи сдободу. Сво Српство упрдо је очи на њих, жеди им н нада се, да Ке постпКн оно, рашта су устади да се боре, а те су жеље праведне и оправдане. Жедити ннје забрањено, желити оно што је могуКе, то је "^правдано. Док је на бојном пољутакнх соколова,као што су јунаци херцеговачки, дотде су наше наде увек ружичасте, н као таке могуКне оправдане. „ Србадија" не може и не зна

да да боља нзраза својим жељама, него ако данас украси своје листове саликовима вођа и јунака устаничких, у којима су однчене тежње и жеље тамошњег народа. У овој свесци на првој странн доносимо дик Луке НетковиКа јунака херцеговачког, и Марка БабнКа јунака босанског. Лука ПетковиА нознат је још из године 1852, кад оно Омер-паша пође по Босни и Херцеговинн, да од раје покупн оружје. За време чеговања, од продеКа 1852. иа до јесенн 1857. године, играо је Лука ПетковиК врдо знатну улогу. Од оно доба, па све до данашњег дана, Лука је увек био први на бојишту; он се веК четврт века бори у Херцеговинн, па за то је име ПегковиКево чувено и изван границаХерцеговине. Умногим биткама засведочио је Лука своје јунаштво, а у многим мисијама, које беху на корист четовања у Херцеговини, показао се Лука ПетковнК као вешт и мудар човек. Турци су му често о главн радило, но не могоше га смаКи, а једном нридиком беше на издајнички начин ухваКен од Турака, но он је из тамнице среКно утекао. Његову љубав за општу ствар, његову храброст и одважносг внсоко је ценио пок. Лука ВукадовиК, чији најискреннји н највернијн друг беше Лука ПетковиК, који је ВукадовиКа чак и у Русију пратио. У херцеговачком устанку најстарији је јунак Лука ПетковиК, но он се, у пркос својим старим годинама, још једнако јуначки бори за ослобођење своје мнле домовине. Марко БабиК, јунак босански, беше све до смрти нок. Пеције његов нвјбољи друг, његов побратим. Он је с Пецијом 16 година у босни хајдуковао, иумногнм придикама показао је, да је јунак на мегдану. Кад је Пеција после дугог хајдуковоња ускочио у Србију, њега је пратио његов побратим БабиК, и ту се за једно настане у Крагујевцу. На глас, да му је побратим погинуо, оде БабиК у Босну, да осветн свога побратима, н да се бори за народну ствар. Данас је Марко БабиК уКозари, и ту се са остаднм босанским устаницима снрема, да на пролеКе розвију крсташ-барјак, да освете Косово. Та два јунака беху најбољи пријатељи двају узор-јунака ВукаловиКа и Пеције, те за то их напоредо и доносимо. Мирослав Хубмајер, је најчувенији од свију својевољаца у Херцеговини. На бојном пољу боре се скоро самн Србн против Турчнна, но има међу њима и својевољаца. — Талијана, Францеза, Чеха, Руса, Пољака и Словенаца, међу којнма Хубмајер нрво место заузима. Он је Сдовенац, родом нз Крањске, по занимању је сдагач, а служио је као војник у аусгрнјској војски код тоиништва. Кад је букнуо устанак у Херцеговнни, он оде тамо да се борп против Турчина, устаници га братски приме и он за кратко време беше омиљена дпчност међу њима. Ако је требадо уводитн турску војску, ако је требало што пре известнтн вође усганнчке о овом ил' оном догађају, ако је требадо стати на мегдаи, то је он све учииио са таком вештином, хитрином и одважношКу, да му се човак мора чудити. Хубмајерова храброст чувена је данас у целом свету, а име његово красиКе историју данашњег устанка. Хубмајер је пре кратког времена био у Л>убљани, где је као аустријски војник морао бити на контролном скупу, и ту су му у почаст браКа Сдовенцн приредили сјајан банкет, а тако исто лено су га дочекали и у Загребу, Данас се Мирослав Хубмајер надазн уБосни, и нзабрат је од устаника за главног команданта босанеког. Сдпка на стр. 277. представља нам Хубмајера у одеду н с оружјем херцеговачког устаника. * Зароб.љени Турци на Цетињу. (В. слику на стр. 269.) Не да се опореКи, да у ка-

рактеру срнском има освете, али да је Србнн гако осветљив, као што странци о нама говоре и нншу, то многи са свим противни примери нз данашњег устанка потпуно опровргавају. Од куд то додази, да је Србин осветљнв, — то је врдо дако растумачиги Народ, који се пет стотина година бори с Турцима, с тим вечитим диндушманом, који Србина окива у ланце, којн га гони н гњечи, који му отима оно, што му је најмндије, који се руга ономе, шго је Србину најсветије, — зар тај народ да нема у себи ни груна освете? Не би ли то било неприродно, зар не би то био кукавичлук? Што је један народ изображенији, тим је мање осветљив; што веКа кукавица, тим мањи осветник. Ово згЕиста чудно звони, ад' је за то ипак истина. Србин и ако није Бог зна како изображен, ад' за то није он ни кукавнца, он је донекле осветљив. У данашњем српском устанку десило се тодико примера, да су се Турци предади устаницима на веру, па су их овн после на миру пустилн; десило се, да су устаници Турке заробиди, па су с њима човечно поступали; а Турци? они ако су им се устаницн случајно морадн предатн на веру, или ако су устанике заробили, они су их оковали у ланце, исеклн на парчад, илинабиди на коље. Србин није таки осветник, он зна ноштовати слободу онога, који му се нредао на веру, или кога је заробио, за то имамо из најновијег доба толико доказа. Сдика, коју на стр. 269 доноснмо, представља нам један такав случај како се човечно поступало са неколико заробљеннх низама турских, којн су доведени на Цегиње, где не беху у ланце оковани, а још мање посечени и наколац набијенн, него је с њима човечно поступано, као шго и доликује онима, који су их заробнли, — бити јунак, ал' бнти човек, а не тиранан. * * * Мн смо у „Србадији« веК једном напоменули, да ни у једном крају Срнства није народна ношња тако разнолика и лепа, као у Далмацији н Боки Которској. Ми смо веК донели неколико слика из тих предела, а ево сад и опет доносимо две слике, које нам представљају лица и ношњу тамошњег народа. Слика на стр. 272. представља нам харамбашу далмашинског. Харамбаша, у другом смислу речи означује у Далмацији ноглавицу пандура, који су ту ради јавне сигурности и поретка. Каогодшто хајдуци бирају себи поглавицу, кога називају харамбашом, тако исто и ови бирају себи поглавицу Одело и оружје је у њих народно, има их на коњу, а има их који су и пешаци. — Слика на стр. 273. представља нам лица и народну ношњу у околини сиљешској. Одело је на жени веома интересантно, оно нас потсеКа на женску ношњу класичног доба. Обе ове слике цртао је Фр. Чермак. * Косшајнички град. (В. слику на стр. 281.) Од како је букнуо устанак у Босни, од то доба често се спомиње Костајннца, јер одатле стижу вести о догађајима босанским. Варошица Костајница лежи у другој банској пуковнијн бивше војене крајине, на левој обади Уне, у узаној долинн на подножју брда ТЗеда. Костајница је знаменита варошица, које са свог нриродног положаја, које пак, што у њој можеш видети срнску народну ношњу и обичаје у најчистијем обдику. Костајница је дугачка улица, и то једна једина, дуж обале Уне, са дрвеним куКама на спрат, које те н нехотице потсеКају на чардаке у народним несмама. Становништво је веКим дедом срнско, а занима се ратарством, занатом н трговином. Костајница има близу три хиљаде душа, адели се у гри дела, на горњу варош, чије становннке називају; Нововљани, на средњу варош — Мајданци, и на дољну — Мађари. Косгајница има знагну трго-