Srbadija

Св. 5,

СРБАДИЈА, илустрован лиет за забаву и поуку.

плаче. Шјутра дан пу.че по селу глас, да је умриа једна баба, н да је то она иста, коју је она сестра јуче у ватри спржила. .Та сам опамо већ на своје мијесто казао, како вјештице немогу учиннтн туђину зла, но своме и миломе, а сад настављам оно што сам у Црној Гори чуо и у „Црногорцу" читао. Веле, да џи једна вјештица неможе да нодњиви своје дијете, него да му од милине испије срце (пкуд ће вјештица, но на своју крв" нар. посл.). Говоре, да вјештице Ј>е виде лијепога иомка ил' ђевојку, изију му срце јошт док су младе, па послије одреде од шта ће и кад ће умријетн. Тако прнчају, да је некакво вјештица изјела свом сину срце, и одреднла му да га убије дрво, па кад је пошао да сијече један дуб, он се на један пут превалн н притисне јој снна, и испод дуба остане мртав. За другу вјештицу опет нричају, да је ношто је свом сину попила срце, попије и другим синовима, па нојпосле науми, да и иајмлађему попије крв, пак се договори са својијем другарицама да га убију врата од обора, чим у јутро нз куће нзиђе. То прочује његова сестра, којој брат бнјаше много мио, те му рече, да у јутру ни пошто не излази из куће кад га мајка почне викати. Кад у јутру сване, зовне га мајка да изиђе на поље, а овај јој одговорн: „с.ад ћу," но кад не изиђе она га опет почне звати и викати да изиђе, а ои јој одговори: „што ме вичеш, каква је преша? доста је до довече". Матер му се разљути, па истрча из куће зопијући и њега да за њол нзиђе, но тек што на кутњи праг нзађе, врата пану на њу и убнју је на смрт. У новинама „Црногорац" под број 10 у подлиску, потврђује допнсник оннје крајева доста којешта, што сам ја овамо о вјештицама казао, ато: да оне имају њнове састанке на нарочито гувно, за које нико другн осим њи не зна; да има такови жена, које и саме говоре да су биле вјештице, па да су се покајале од свију зала што су народу чинили, а особнто блиским и мнлим својима; да оне могу излнјечитн сваког оног боника, коме су вјештице или друге зле душе наудиле; да оне познати могу боље сваку жену која је вјешгнца, но икакав свештеник, а то по некаквоме знаку из под носа, и по једној длакн у главн; па зато све мајке, којима се ђеца разболе, а мисле да су им вјештице наудиле, носе овијем покајанијем вјештицама. Овакове љекарнце, чнм јој донесу болесно дијете, казаће: „Пониле су му крв бездушннце, Вог им судно! али се секо моја ништа не нрепадај, кад си днјете к мене доннјела." Вво како обично оне нрачају: Узме земљани крњи лонац с водом, па сједне у крај огња, те у лонцу баца жнво угљевље, па кад којега баци, намјењује свакн пут по нменице на оне старе жене, за које она мисли да су вјештице, и да му је једна од ови крв нопила. Код којега имена угљен потоне у дно лонца, знак је, да му је она наудила, па онда с оном водом попрска дијете кроз изврнуто решето, и дадне му да три пута од оне воде сркне. Ево лијек. б) Мдра. По народноме казивању мора је свака она ђевојка, која се у кошуљицн роднла, па јој је није бабица на ватрн спржила (као што сам овамо о вјештицама казао), и тек што за удају приспије, иде ноћу као н вјештица, те прнтиска младе л.уде и жене, те нм у снавању дихање зауставља, сисајући им крв. Кажу, да се ,у јутру виде по ономе чељадету све модрнце, куда је она крв по живогу сисала '). 2. Чојека кога мора притиска, треба да у вече када лпјега стави за вратнма од куће нли собе, метлу илн вратило, да не уљезе, нли врх аљина да пружи свој пас. Ево што о *) Ја ;}нач кише но једну ђевојку, која је нмала оаакн нодрнца око грла н по прсима, кад је играла с момцима, па рекла мајци да је иора сисала.

морн каже владика црногорски'), кад је питао Вук Мићуновић сердара Јанка: Куд сердаре оћеш с том пасином? — Да је метнем озго с врх хаљина. Ко је ће ти јаде врх аљина? - Пр нтиска ме све несрећња мора, Како заспем не да мн кркнути: А меии је она додијала, Свагда иосим рена г ) уза себе, И трнову драчу у оптоку, Али од ње ништа боље није, Но пас пружим озгор врх хаљина. 3. Кажу да мора постане вјештицом пошто се уда, н кад јој пређе 50 година ; да се може н она, као вјештнца, у сваку живнну претворитн; да се кроз најмању рупу може провући, а да јој је најмилнје кроз ону на брави, ђе мушки кључ улази, т. ј. они кључ, којн није шупаљ. 4. Прнповиједалн су ми у Рисну и у Црној Горн, да ноћу — они веле — кад су их море нритис.кале у оној муци, да су се тргли животом и пробудивши се, да су је виђелн ђе бјежи из собе вуцијућн се по земљи, у нечим завјена, као да је неко мртву за косе потеже, па да се — кажу ми — за њом бацио узглавницом н завнкао: ,, дођи кујо! шјутра у јутро прије сунца, да ти дам мало соли", и да му је дошла, н познавшн је, побратими се ш њоме, те га после није никад притискала. 5 Пок. Вук у Ријечнику под име „мора" описао је читаву молитву, коју онај те га мора притиска, вал.а да очнта прије него легне спаватн. Он је у незнању казао, да ова молитва постојн у Грбљу, зато што сам му је та јошт године 1844 послао преписану, кад сам онамо живио као опћински секретар и царски децимар, алн сам је ја на неколике године прије препнсао у Рисну, ђе сам се родно, од мога пок. с.трица Петра. Ево те молитве'). Мора бора, не нрелази Прек' овога бјела двора, Е су на њем' тврди кључи, Од нашега Сиодора, Сиодора н Тодора, И Марије и Матије И сестрнце Левантије, Која нема приступишта, Прек' овога бјела двора, Ни камена каменнца, Ни вјетрушна вјетрушница, Нн наметна наметница, Ни мађјона мађјоннца, Докле не би пребројили, На небу звијезде, на гори лишће, На мору пијесак, у пољу вријесак, На кучки длаке, на појати сламке, На кози руњу, на овци вуну, А кад би то пребројила, Вратилом се опасала, Заштнколом поштапила; Ушла у јајску љуску, Утопила се у морску пучину; Трннка тн тракули, Врагу ти глава, (тамо њој) Све јој козе враг однио, Мљеко јој се не сирило, Него рекла: јаох! Јаох јој дала Лена, Плена, И Марија Магдалена, Амин! 6. ДаЛ)С наводн пок. Вук, како се ттрнновиједа , да је некаквога чојека морила мора и досади му се код куће живјети, него узјаше на свога бнјела коња, и побјегне у свијет, не знајућн ни куд нн камо; али му н ово буде у зал УД>, јер н на путу како би склопио очи, одмах мора нањ. Идући тако по свијету, дође на конак некаквоме тер.зији, којн после вечере Ј ) Горски вијеиац иа сграна 47. 2) Крен, (1ег Кгепи, агшогаи Т лшј. 3) Лексикои под име „Мора" на страни 367. али сам ја иешто мало еувишне у би *>ежнику нашао записано. Зар са* онда у препису био неотице нреекочио?

узме свој посао и стане шити : гост му се потужи, како га мори мора, „него, вели, док ти још раднш, лећи ћу овђе крај тебе, не бих лп могао мало заспати." По том се покрије гуњцем н легне. Како заспи, одмах га мора притисне, и кроз сан стане внкати и као отимати се. Кад терзија то чује, он дигне свијећу да види како се гост мучи, кад тамо, а то по његовом гуњу, којим се био покрио, миче се некаква бнјела длака, тако брзо, као змија кад бјежи. Кад терзија то види, он своји јем ножицама длаку престриже, и тако се она престаде мицати. Гост се одмах ућути, и све мирно спавао доклен је сунце грануло. Кад се пробуди, захвали Вогу, да је мирно спавао, па отале у подрум да коња намири н да полази, кад тамо, а то коњ у кошари лежн мртав. Пошто му терзија приповиђе како је било, и шта је урадио, онда дознаду, да му је коњ био мора и тако се курталиса. 4 ) в) НоДница. 0 ноћници мисли се у народу, да је некаква авет, која ноћу читтн којекакве пакости људма док спавају, као што сам о морн казао.Много сам и свуда по народу нашему припитивао мнознну, шта је ова авет ..ноћница«, али нигђе нн од кога нијесам могао једномншлено с .Фатити, но некн тако а некн овако: Народно доказивање слаже се само у сљедеће опће вјеровање: а) да она није никакво с/гворење те чељадету сличи, као н. п. вјештица или мора; б) да је нешто, које се од ваздуха и мрака само собом ствара жнво, но у каквој Форми не знасе; в) да оие највише живе са крвљу млади људи и жена, сисајући их ноћу у спавању, а особито младе момке. Пок. Вук у ноћннци 8 ) каже да најслађе напада на гојна момка, у којега су тврде сисе, и да многи оваки момци, кад га нешто сисе боле. каже, да су га ноћнице сисале, дакле из свега овога народњега мишљена закључити можемо (па и по самоме нмсну) да |е ноћница у Фигурн ђевојке. г") ЈЈин, или Див. 1. Нигђе на друго мјесто осим у Херцевини за ово нме иијесам чуо: Турци кажу „Џнн", а раја „Див", први казали су ми, да значи „љуцко страшило," а последњи да је од глагола ,, дивити се, чудитисе," а неки опет да није тако, но да је страшно јаки дивљи чојек: као што имају Талијанцн „^ј^ап^е", а Н>емцн, Лег Ктеве. 3 ) 2. По народном доказивању џини су у Форми као н остали људи, али су у животу тако горостасни, а уснаги толико Јаки, колико данашњи најјачи десет људи. 3. Они су, веле, страшна и грдна погледа, и по свему животу тако руњова као овца о јесени, само што има на рукама и на ногама, на мјесто ноката, велнке чапке, као у мачке, која им се не внде, но само онда, кад их употребе дерући са жива чојека месо. 4. Народ каже да они живе по пустарама н по велнким пећинама и јамама, као ђаволи и виле, из којих ноћу излазе на грабеж, Фата }ући људе и жене, и све четвероножно што могу уфатити. 5. Да имају на ногама велнке гужбе (као што данас Црногорцн и Херцеговци крпље кад прте с.нијег), ко?е они напрапља}у од чо}ечки главни жила, за то да не бн ногом поклизнули скачући с камена на камен, и с литице на литицу: а кад подеру оваке гужбе, каже Вук покојни, у овамо напоменутој књизи, страна 215. кад првога јака и млада чојека УФате и пошто ш њега сљуште месо, од његовн жила начине себи гужбе. 6. Неки кажу, да џини иду по снијегу као по ливади, без да нм ни на]мање ноге не упадаЈу, као натни данас на крпље, и да им нн-

Ј ) Ову приновиједку, н.ш налик н>е, ја нијесам никад нигђе у моме вијеку чуо. 2) Вуков Рјечник под име ■ Ј Но1јница» на страни 424. е ) Вук у књизн „живот и обич. иарода српск.« на страни 215. казао је да се по Херцеговини зове Џин иСтухаћ« но ја кроз моје 10 година овамо живовања никад ни од кога не чух.