Srbadija

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св, 6.

— На ђогату коњу внловноме. А да видиш Комнен барјактара, Када вранцу попуштн диагене, Рекао би, и заклео би ее, Да му вила подметнула крила а о Момчиловоме јагрезу крилатоме како га је жена издала и ноћи му катрамом сажегла крила, па кад је војводн Момчилу до јуначке невол.е било и Турци му пригужили, повнкао коњу: ј .попуштм крила и прелетн самном," он му вриском одгопара: — Господару војводо Момчило! Не могу ти попуштити крила, Твоја љуба, кучка невјерница! Сажеже ми обје брчно перје, А окрајке коланом прнтегла. и) Реиач. Пок. Вук казао је да се „Репач" у Боки зове они чојек, који се роди у крвавој кошуљици, и с малијем репом меснатим '); алн се ово не прнповиједа само по Боки, него и по Херцеговини и по Црној гори свуда једнако, зато ћу ја нешто по дуље но нок. Вук о реначу проговорити. 1. Народно мишљеше не би се имало уз басновјерје успоредити, јер наш народ није знао, или може бити није хтио туђијем именом назвати оне људе, које једва један вијек једнога роди те надмашује снагом све друге људе његова доба, т. ј. ннје хтно нли није знао назватн их грчкнм „херкулос," талијанским „^дагПе" нли „а1с1 <1е" него — мени се чини — овакове људе (чудотворне снаге као Силиетјани шго су имали Самсона) сравњивали су сназн коњу нлн волу, и нађели му име ренач; али га ја уз ово ставих 5ато, шго народ мнсли да овакови људн имају мали меснати реп, и да је у њему некакав нечисги дух, особиго онда, кад се нешто наљути те чини оно што не би другн десет људи обичне снаге учинили. 2. Има право пок. Вукшго орепачу каже, т. ј. да овакови људи јаки имају малн реп месати, који им се, по народноме казнвању никад не може виђети осим само онда, кадсенаљуте, или кад што претешко дижу н иосе, а и то само онда кад би сдучајно голи били. 3. Овђе у Херцеговини говоре за овакове људе да им је међед отац, уфагивши му мајку негђе у планину, као што се свуда по шјеверној Херцеговини и данас говори за некога Турчнна Мујнцу Тановића из Метохије из Гацка, зато што је у сгасу био внши и тежи од икаква два мјерна чојека. Приповнједали су мн мнозиња и свак једнако да је могао по десет ока меса на један оброк појести: по читаву оку љеба у уста од једном ставити, а једном да је у онкладу петнајест ока шљивапојео. Он се није никад женио јер га није хћела никаква ђевојка вјенчати; он није никад опанке на ногама нђсио но вазда бос, а никад Феса јер га није за његову главу било. Умр'о је о јесени 1868.ме годнне у 53- ћој своје сгарости. а ) 4. Ја нознавам у Боки два чојека за које се мислило, у моје ђетинсгво, да су репачи, т. ј. неки Јово Матов Мршић из Рисна, а другн Нетар Паландачић из Луштице, 3 ) који су чинили такови ствари што не би могли учннити четири мјерна чојека. 5. Видио сам много кривошински ускок&, и црногорски четовођа као и херцеговачки

*) Рјечаик иод име пРепач^ на страни 648, али са« ја и овђе у Херцеговини овако исто чуо, 3 ) 0 овоме горостасноше чојеку много су ми које шта ириповиједали, шта је могао урадити. Издтеђ осталога ево само ово: једном је био зипи оћерао кобилу у млин, па враћајуки се куКи упане му кобила у блату, а ои скине ш'ље самар и дваје вреће брашна па на леђа, а коб.1лу преда се. 3 ) Првога сам ја у ђетинству гледао ђе у Габели у Рисну прислони један Леденичанин једну греду од 10—12 лаката, а Јово пок. као у шали узе је иа прст од руке и узвис придржа све доклен је с најпрвога (кажипута) до малога с прста на прст прениоЈ и на двије године пред смрт (около 1825) сам потегнуо једчу шегову лађицу у куКи, која се чиними се јошт сномена ради онаио налази А Клландачић да је сам потегнуо једро од брода на врх катарке, којега једва пет л.уди могу иопетиЈ и да су га једном на Малти окупили Малтези да га бију, па не имајући оружја шчепао јсднога за ноге и ш'њнпе остале млатио.

ајудука да нешто у црвеној свитн зашвено, у перчину носи, но не знаад управо шга и зашто, него ми је једном приповиједао неки оглашени четовођа кривошннски Симо Благојевић, да је то некакво биље горско, које се зове лодољен" и значи да одоли ђе прегне на какав ударац у чету, а други овђе у Херцеговини казали су ми да су то моћи од помоћи, које нм светогорски калуђери за новце продавају, и запишу на моћи: „Здрава ти глава."

ДИО ДЕСЕТИ. Једовите живине. а) Аждаја. Пок. Вук казао је „Аждаха," „Хала" и „Змај" али са свим другчије нешго него народ ови крајева вјерује. Ево што је Вук казао: за халу, он велн, да се мисли да има од хаждахе особиту духовну силу те лети и води облаке, и град наводи на љетину. За змаја пак мисли се, велнВук, да је као огњевит јунак, од којега у леђену огањ одскаче и свијетли." А ево што овдашњи народ о аждаји мисли: Аждаја је по народноме доказивању „нрава слика и прилика" налик нилског кокодрила, но да је много од њега до репа шира, а нешго мало дуља. Оне, народ вели, да живе у дубоким језерима, а особито у оним пећинама од куди извире зими страшна вода (као н п. у Рисну Сопот и Спнла ђе и љети у њима леже језера једно десетак минута далеко од грла оне пећине.) Она, веле, може живјети и изван воде као и сва врста животни амФибија, јер оне ноћу излазе на суво на грабеж свакојаке животиње као на ситну стоку, и све четвероножно што у гори живи, а особнто људе. Она није толико хитра колнко би могла достигнути чојека, камо ли какву звјерку јер су јој врло кратке ноге те се мора трбухом по земл,н вући; али — каже се за њу да — она кад што види живо па оће да улови, упре у њега њезине свијетле очи (као да га мањатизнра) тако сјајна као два сунца и тако га зачара да мора на оно исто мјеето ђе се нашао останути, па онда она како може к' грабежу приступа и уграби. Кажу да ова може жива чојека обличке преждријети, и с' оним шго уграбн побјеже онет у језеро. Веле да кад увати чојека којој је најдражи лов над њим најнрије мртвим плаче. б) Змај, Огасо, с1зг ТЗгасћо. Народ о змају овако каже: он је, вели, налик аждаје али није онако кабаст као она, но внтак и много дуљега репа но аждаја, којега он вазда заузлана носи (као н. н. кад којн путннк завеже коњу регг да му се блата или кала не напуни.Ј Веле, да он нма на глави један драги камен (Турци веле „алмаз", 1>пПап(;е) који му се ноћу, кад лети, свијетли као сунце; да су му крила месата налик они у слнјепога миша или као нога у патке, с којима он прелијеће с брда на брдо и с планине на нланину, и веле да кад прелијеће све из њега сијевају огњене варннце, и заго народ вели, кад ноћу нешго сине а не зна се шго је: „Ено прелеће змај" као шго се и у народним пјеснама каже: „Прелеће змај с мора на Дунај." Да су змајеви поланни на младе н лијене жене на да ноћу к њима кроз пенџер улијећу и обљубе их, о овоме навестићу нешто из народни нјесама, како је змај обљубио жену слијепца Гргура, па кад му се родио чудновати син, просочила га је Турцима мајка ђурђева Лернна: —- У мог снна слнјенца Гргура, У њега се мушко чедо нађе; Није чедо чеда каквано су: Вучја шапа, и орлово крило, И змајево коло под пазухо; Из уста му модар пламен бије Матери се не да подојитн."

Осим овога народ прнповиједа и у пјеснама пјева да је змај крилати отац Змајогњеног Вука, на зато да је н добио ово нме, као Милош Обилић од ријечи: „Ооила мајка обило дијете родила." Пок Вук казао је ') да је змај као огњевит јунак од којега у љеђену огањ одскаче и свнјетлн, али ја ово ннјесам нигђе ни од кога чуо, него сам чуо код сва три народа, да јунаке отличне уподобљавају највише змају и соколун. п. — Оно ти је јунак змајевити! — Мала неча, ама ватра жива! Зиај се дању неда ннкоме виђети, зато, веле, шго се од људи боји да га не би убнли ради његова „драгога камена" те у главн као што казах, има, н веле да је Вукашин краљ имао у својој сабљи један змајев драги камен: — У балчаку алај камен драги, Прн коме се видн вечерати, У поноћн као у сред подна, И путоват' ноћу без мјесеца — 2 ) У једној народној пјеснн која се пјева на Спасовдан у Будви, и коју сам ја одонуда бно послао пок. Вуку год 1827-ме, види се да народ мисли да су змајеви полапни на младе и лнјене ђевојке као и момци 3 ). Рано рани ђевојчица На весели Спасов данак; Нешто пред њом росу тресе Бога моли ђевојчнца: „Дај мн Боже, да ја видим, „Свако звјерје с очицама, „Разма змаја огњевита." Јошт те рјечи не изрече, К њој долеће плахи змаје; Сави младу под крилима И полетну с ђевојчицом — и т. д. в) Змија. У народу се различито змије зову. У Херцеговини: змија, маја, водењача, гуја и љутица, а у Бокн и у Црној гори једним самнм именом „змија." Ево имена свију змија које се налазе кроз ова три народа, које се држе да су све једовите осим ,,водењаче." а)Уворача, има на глави мали увор као кокот, боје пепељаве. б) Црнокруг. И ова има китицу на врх главе, а глава јој је плосна и има двоструке зубове; црн је. в) Шарган. Сва је на округле шаре не колачнће колико турска вара од озго, а по трбуху жућкасга. г) Шибавнца или; 'Вералица. Оне но народноме увјеравању кад виде чељаде савију се у котулач те шибају по леђима или ђе уфаге, тако јако, да не би боље чојек прутом; но народ велн кад кога она гони скачући и шибајући, треба да од ње бјежи спрам сунца пак га неможе сваки пут погодити. д) П ресмич а в ица. Ова је врло танка, али дуља од и једне у ове крајеве; сва је на прутове жугозагашене, а оздо по трбуху бијела. ђ) Кравосац. Ни ова није једовита колико ни водењача, но је врло дебела и кусаста репа налик блавора. Народ са заклетвом увјерава да ове сис.ају краве, и тек шго опазе краву замуми као теле, па јој се около ноге обчота и сиса млијеко као и теле, од које се крава нн најмање не брани. У Црној гори чуо сам да зову ову змију „Кравос-сац," и мене се чинн да значи кравосисац. е) В о де њ ача. Ове се налазе близу ријека, а највише по барама; достасудебеле и дугачке, и живе о жабама у води, које оне, мало по мало, читаве прождеру, и нијесу једовите. Пок. Вук каже *) да се по народном приповиједању у почетку свијета звала змија

х ) Живот и обич, нар. српскога. *) Народне јуначке пјесне. з) Живот и обич. нар српскога, на страни 31. 4 ) Живот и обич- нар- на страни 230.