Srbadija

Св. 6.

СРБАДИЈА, илустрован лиет за забаву и поуку.

смилују те му живот поврате некаквим планинским биљем. Да виле не оћеду да им ко испитује њнове тајне, и смета њиовнм састанцима као и игрању и пјевању, народ вели да је куку ономекојнби се усудио да им траг и тајне истражује, јер бн му се одма осветиле. Тако прост народ вјеру је, и ево шта приповиједа: У Расовцу, у Црмничкој нахији, има једна пећина коју зову пГолубињак." Бијаше један чојек те пострада и врло осиромаши, те стаде мислити како да се обогати? Чуо је ђепричају да у голубнњачкој пећини има много биага, те науми да у њој пође не били онамо нашао блага. „Идем — у себн вели — па макар поманитао'' па хајд' у пећину; а пећина она налази се високо у стрмоглавној литици која је тако била глатка да нико но њој није могао ходати; но некако с муком н натегом попне се и у пећину уљезе ђе нађе двије преграде. У првој, веле, нађе једну трпезу од мрамора лијепо израђену н по њој изрезане ожице од камена. Он прође покрај ње те хајд на врата од друге преграде. Тек што таче уврата одговорн му неконзње: „Не напријед!" Човексе овај препаде и у тај часпоманита. Казу(е народ да је у тој прегради вила и норед ње три стога блага. Внла држи на рукама тепсију од злата и на њој преплетену змију зато ко првн до ви ле дође да,му змија избије очи. Исто тако, по народноме ириповнједању, пострадао је један Црмничанин од вила те не смије ни данас да ноћу из куће изиђе. Поманитао је а народ удеси већ и стару приповијетку о којој се прича може бити од више но стотину година скројнвшн је на овога помамјенога Црмничаннна. Ови чојек враћајући се с планнне кући у поноћн прође покрај нзвора л Баш" ђе су се виле саслајале и умивале, и ненадно набаса међ' њи, па се уплаши н побјеже, а једна га од њм довати за струку; он почне бјежати а виле за њим у поћеру све до првнје кућа у село, н оскубу му неколико реса од струке; те онај чојек одма поманита, и дуго је у манитостн жнвио лијечећи се у залуд. Приповиједа се да су код овога истога извора некн Црмннчани колико нзвора има у планнни Суторман. У овој планини људи веле има толнко живи извора да их никад ннко није могао пребројити. Наравно да виле знаду колнко ови нзвора има, али ко ће да дозна одњи? Два се чојека окладе да ће дознати то од вила, те сеонн обојица обуци у једне аљине (замотавши се као да је једно тијело) а двнје главе помоле па отиду код воде Баш. Кад тамо дођоше опазнше виле код извора, а кад оне виђоше чојека су двије главе почеше се све чудитн пнтајући једна другу шта је оно?Једна ће одњнрећи: „тако ми 377 извора те су у Суторми оваковог чојека су двије главе нијесам јошт никад виђела." Онн кад чују врате се натраг, н сељанима кажу да у Суторми нма 377 извора, н тако добију оклад. Народ мисли да у рукама вилаи у њиховој вољи стоји умножавати илн умаљнвати водене нзворе кад гођ оћеду, о којему ево народњег доказа: Дозивала, веле, вила с'врх планине Кома вилу на планину Ловћен велећи јој да отвори јошт неколико извора у Ловћену. Ова је чу ђе је дозива, али је не разумје, него јој се учини да јој је рекла пзатвори јошт неколико извора уЛовћену", те на мјесто даотвори

она затвори све нзворе, тако да у Црну гору немају л>уди од онда толико жнвн вода колнко су ихнекад имали, особито по планини Ловћену. Премда су внле по народном вјеровању врло снажне, опет им људи на неки измншљени начин доскоче, али с' највећом опасностн свога живота. У народу се приповиједа и то, како је био некакав Турчин н долазио на некакав извор ђе су се внле купале, те се вазда састајао с једном внлом; и кад гођ би вила опазила код овога Турчнна гвожђе оштро, никад му се ие смијаше примаћи. Вила му не даваше никад да дома полази, но је вазда морао да остане у планини код своје стоке. Досади се овако живјењеТурчнну те поче мислитп како бн внлу убно и једанпут се од ње куртарисао. Једном понесе собомножнћ и гвозден чавлнћ, обоје сакривши за пас те отнде квили, но чнм му се она прнближаваше одма осјетн да при њему има гвожђа, па му рече: „прије него бациш са себе гвожђе којега кријеш, нећу к'тебе приступити." Турчнн јој одговорн:„Јок! ваис-

Илија Чолак-Антић. тину немам, но сам јутрос подкнвао коња па сам заборавио бацити чавлић и неотице донио собом за пас на мн га жао бацити." Вила му повјерова, те му приступи и ножицама подкидаше перчин на глави. Турчин онако лежећи вили на крило, извуче крадом ножнћ те је разбучи у трбух. Вила га одбаци са скута, и рече: „Вала ти мене прије превари него што сам ја тебе бнла наумила." Потрча да по планинн тражи љечбене траве те затвори и излијечи ране, па у поћеру за Турчином, и стигнувшн га устрнјели и на оно мјесто паде мртав. Сувише приповнједају овдашњи Турцн како је јошт горе прошао један Туочин ловац кад је пошао да ловн дивокозе. Пође, веле, један ловац у планину н срете у путу међеда и убје га, а мало после ходајући по планини срете днвљег јарца те и њега убије. Кадсе одмаче јошт даље-сусрете дивљега прасца па и њега уби и више се овоме најпоследњему лову обрадује но објема првим; но на један пут чује глас из пећине ђе виче: „Ој вашој!" а на другој страни: „Ој!" — Внла опет повика из

пећине чобанину од дивокоза, „Ћерај козе овамо иеборе!" а чобан јој одгопори: „немогу неда ми један ловац шго је изашао у планину и убио Муртова и Мурова, па ће сад убитн н мене и моје козе." Кад вила зачу чобана нрокле га: нека га даБог да му јутрос очи прсле! Кад се ловац кући вратио, нриповиједа се у народу, да су му обје зеннце из очију прсле и да је до његове смрти слијеп живно зато што га је вила бнла проклела. О Марку Краљевићу много има приповнједака као и пјесана како је с'вилама друговао, братимно се и борио се ш'њима, па ево једне приповијетке, коју саму подлистку„Црногорца" (број 12) нашао. Путоваше, веле, Марко на свом шарцу кроз планнну Романнју, па љуто ожеднн а нигђе немогаше наћи воде да се напнје, па од јада и муке запјева: „Бог т'убио горо Романијо! „Јер у тебе нема воде ладне »Да напојим себе и шарина." А у то чу из горе глас испод једне високе јеле, на врх које на сувој једној грани стајаше вила: „Не кун' тако Краљевнћу Марко! „Шта је гора Романија крива, „Те у њојзи ладне воде нема, „Него ајде до под ову јелу, „Наћ' ћеш под њом извор воде ладне." Кад Марко чу, окрене шарца пут оне јеле, под којом нађе једно велико језеро и у њему ђе се купље внла. Марко приступи к'води да напоји себе н шарнна али му вила забрањиваше; тако се Марко на вилу наљутн и јурнши на њу да се ш'њоме побије „Хитише се за прса јуначка, „Носише се љеггнн дан до подне, „Једно другом одољет не може. »Марка стара срећа послужила, „Те надјача и распори внлу, „Нађе у њој трн срца јуначка " У Ћеклићеу Црној гори, има једна црква, н код ње се н данас налази отесанн велики камења, што су претеклн кад се црква градила. Народ у оним крајевима вјерује и приповиједа да су оно камење внле њиовимрукама отесале. 6. Виленик је, каже пок Вук 1 ), човјек којега је вила бнла устријелила па га она сама и нзвидала, н својијем му скутомране завијала 2 ); потом је он посестрио и она му даровала бнље да га не може нико преварити, и да му жена рађе добре јунаке и лијепе шћери. НоВук ово каже само за Боку, јер сам му ја онда при купљењу народни стварн нз Боке био ово послао као н многа друга умотворја народња, које је он то сам о менн доказао а ) али ово и кроз Црну гору и Херцеговину људи понашају. Осим онога опет народ, неки и неки, држн да је иоио внленик, којега внле поиесу или украду (као што сам овамо о вилама под 5. број казао) и у пећинн га нодране и даруји крилима и оружјем; а и све оне њиове побратиме којима оне дарују биље 4 ). По народноме мишлењу и многи су коњн нашн стари јунака виловити, којима внле дарују потајна крила: 5 )

*) Рјечник на етрани 62. нод пВиленик«. а ) Дакле Вук с овнм доказује да су виле обучене (!?) 3 ) Рјечннк у предговору на другеј страни. *) НовчежиК, кад је говорила Божовић Секулу; — Пуети мене бан Секуле! До три ћу ти бид>а казат; Да си добар у дружипи, Да ти сабл.а сјечу Турке, Да ти л>уба роди сипа. 5 ) Српске јуначке пјесне IV. и V.