Srbadija

92

СРБАДИЈА, илуетрован лист за забаву и поуку.

Св. 6.

укус каве иовишава додагком Доминга, Шерибона или Бразила. За Енглезе се зна да су мајстори у готовлењу чаја али кување каве тврде Немци да бол»е разуму. И доиста се у Немачкој пије млого више кава но чај, што је можда у свези са навикама или и дјеством ти пића. Чај дјејетвује као што је нознато управо на желудац да су му нокретан.а умложена ионекад у таком степену да наштине пијен на повраћање дражи. Кава пак умложава перистампичко покретања на доле, и заго држи немачки научењак при свом седећем начину живога шол.у каве из јутра са цигаром за драгоцено средство, које погпомаже извесне органске догађаје. Из исти су разлога, како се чује, и руске госпе постале поштоватељке каве и дувана. Па по томе је готовлење каве заиста довољно занимљиво кад садржи напоменута дјејства у најпотпунијем степену. До ти моји

боје веКином су бојадисана, њи ваља са мало воде опрати и зрна топлим чаршавом осушити; код чистији је сорти прање излишно. Прва операција, која се предузима после гога јесте пржење. Од пржења зависи каквоћа каве, и зрна ваља да се управо донде прже, док свој ротњаст лик не изгубе, да се могу на добро наоштреној кавеној воденици да мељу, или као на истоку у дрвеним аванима истрине и у фини прашак усигне. Као што је познато кава садржи једно кристално тело кавенн, које се и тејин назива, јер је једна честица теја; го тело је нестално и добро севаља побринути да се оно у кави одржи. А то ће бити, ако се зрна полагано прже, док добију отворено мрку боју. У затворено мрким прженим зрнима већ нема више кавејина; а кад су зрна поцрнела, то су унишгене онда и најпоглавитије честице зрна, и пиће, које се из тога справља, не заслужује више име каве.

суда у ком су пржена, на лисг лима и да се лакше оладе у ганки слој разреде. Оставе ли се врела зрна на гомилу, то се она упливом ваздуха угреју, озноје се и ако је голема маса, онда загрејање дође у запалење. Пржена зрна мора да се у сувоти чувају, јер шећер, који ји облаже, лако привлачи влагу. При пржењу до огворено кестенасте мрке боје изгубе сирова зрна 15 до 16°/ 0 и врелом водом добивени сок ти пржени зрна износи 20—21°/ 0 од тежине сирови зрна. Млого је већи губитак, кад се пржење даље тера, до затворено мрке или црне боје. Док зрнапржењем губе у тежини, набубрењем добијајд' она у запремини. 100 запремина сирови зрна заузимају после пржења 150 до 160 запремина, или 2 маса зелени зрна дају три пржени. Обичне методе готовлења каве јесу: 1. цеђење, 2. налив и 3. кување. Цеђењеи се дебија често, алн не увек,

Утсшљеница. Слика ИорђаЈхрссаиКа.

покушаја сам побуђен био намером да добијем кавени сок (екстракт), који би од услуге био путницима и војсцн на маршевима, и при тој прилици сам најпре опазио уплив ваздуха или кисеоника ваздуха на каву, који квари јако добра својства каве; ја сам нашао да водени врели сок пржене каве, који се може јо 111 пити тазе, брзим или лаганим испарењем на високој или ниској топлоти у додиру са ваздухом изгуби пријатни укус мало по мало сасвим; и црна маса преостане, која се нераствара потпуно у ладној води, а због гадног укуса не може више да се пије. Прп свим начинима готовлења каве нужно је да се зрна нроберу, јер се често нађу страна тела, дрвца, нерје а обично млоштво сасвим црни буђави зрна,која ваља брижљиво одвојити; чуло за укус тако је фино, да му се не може да прикрије ни најмањи страни придатак. Кавена зрна тамне или тамно зелене

Унливом ваздуха губе прженакавена зрна сваки м даном од њиовог ароматичког мириса шго се више чувају, јер он лако нродре у зрна која су пржењем шупљикаста ностала. Та се шгетна нромена може да отклони, кад се но пржењу зрна шећером поспу нре него шго се истресу из врелог суда за пржење; на Фунту каве довољно је '/ 2 унце (1 лот) шећера. Шећер се одма растопи, а јаким мешањем и држањем се тако разлије нреко свију зрна, да ји превуче са танким али за ваздух непробојним слојем карамелом; она онда изгледају као Фнрнајзом намазана, и с тим изгубе скоро сав мирис, који се наравно омет силно развије при млевењу. У Бечу и чешким кунатилима, где се основно разуме кување каве, нужна се кава пржи свако дневно, и то у отвореном гвозденом суду, где се може боље да надгледа нржење но у затвореним судовима. После тога посла се зрна истресу из

добра кава. Кад се врела вода полагано досипље кавеном прашку, или вода лагано цури, онда дођу капљице са млого ваздуха у додир и кисеоник ваздуха промени ароматичне делове, а често и са евим уништи. а и добитак је непотпун. У место 20—21% рас•гвара вода само 7 —10°/ 0 а 11 —13°/ 0 се изгуби. Кад се вода загреје до кључања, у њу уситњена кава усне, суд онда од вагре одмакне и од прилике 10 минута на миру остави, онда је то налив. Кава је готова за употребу, кад се на површини воде пливајући прашак промешањем сталожи. Овим се начином добија врло ароматична кава, али не је сочна. Кувањем као наистоку добија се изредна кава; тамо се престави ситна кава са ладно .м водом код ватре, и то само до врења: фини кавени прашак се тамо пије заједно. Дужим кувањем, као што се често у Немач-