Srbadija

СРБАДИЈА, илустрован лист за забазу и поуку.

Св. 1.

1870. г. учнни кљаз Никола Врбицу за цоказане услуге држави и владаоцу,војводом н сенатором црногорским и одликује га највецрногорским орденом: „звјездом Данило-

ћнм вом'

I. степена. У пошл.едње вријеме обавл>ао је Врбица дужностн министра унутрашњих послова и трговнне. У почетку овог рата пошље књаз Никола Врбицу као свог заступника у Србију, да га код српске владе у свим прилнкама заступа. Ту је задаћу Врбица добро вршио. Највећи дио свог бављења у Србији провео је на главном српском бојишту на Моравн, гдје је и савјетом и дјелом гледао да унапреди народну ствар. Познавајућн добро и једну и другу страну српске војске и њене управе, почео је купитн чувену „јатаганску легију," која је за кратко време око 4000 људи бројила и већином се нз Црногораца састојала, који су у Србији настањени. Ова се легија често борила и увјек одликовала. Сам се Врбица, као заповједннк исте, јуначки борно, а у једној битцн око Алексинца и ране допануо. Нјегово присуство у Србији било је од велике користн особито доцније, кад су непријатељн српски свакојаким средствима кушали да Србију и Црну гору раздвоје и омразе. Али сав им труд би залуду. Црногорци показаше не само рјечима, него н славним побједама над народним непријатељем, да су људи, који своју задану рнјеч вјерно држати и точно испуњивати знаду. — Врбнца је човјек у најлепшем мушком добу: средњега стаса и крупног састава. У понашању је врло пријатан и предусретљив. Своје изображење већином си је сам прибавио, одприроде је врло надарен.Врбица је врстан пријатељ српске омладине и много се интересовао за омладинске ствари; с тога су га омладинске скупштине и бирале свагди својим одборником заЦрну гору. На пошљедњој омладинској скупштини, која је у Вршцу држана и на којој је Врбица лично присуствовао, хтјела га је омладнна за свога пресједника изабрати, но он се те частн не хтједе примити. По што Србија и Црна Гора примирје с Турском закључише, врати се Врбица из Србије у домовину, одакле ће ваљда, ако се рат обнови, опет на своје мјесто у Србију. — X.

Слике с бојишта. (В. слнке на стр. 9., 16. н 20—21.) Од како је српског народа, никад се није цео изображен свет тако ннтересовао за иаш народ као прошле две године. У последње време толнко се писало и говорило о Србима, о нашем народном жнвоту и обичајима, да је народ српскн постао нознат и у најудаљенијнм земљама с ове н с оне стране атлантског оцеана. Устанак у Босни и Херцеговинн, а за тим рат Срба са Турцима дао је томе повода. Ако резултат рата н није испао онако, као што је цео народ желио и ишчекнвао, то ипак имамо осим свега ту велику добит, даје српскн народ усљед рата постао познат у целоме свету, и да је задобио за себе симпатије скоро свију изображених народа. Ми ћемо у првим свескама нашег листа донети по неколнко слика нз последњег рата, а у овој свесци доносимо: турску башерују у бегсшву, засшаву св. Ђорђа, и освајање Мрамора. , Турска башерија у бегсшву представља нам једну сцену нз српско-турског рата. Срби на Јавору иападну на турску војску, и после дугог и жестоког отпора победе Турке. Непријатељска војска нагне бегати, но ипак се трудила да спасу своје топове. Но то им не испаде за руком, јер Срби опколнше један део турске војске, и отму нм неколико топова. На Јавору се особито одликовала српска ар-

тиљерија, која је од целе војске бнла најбоља и најпоуздаиија. Засшава св. г 1>ор/ја, коју на стр. 16. доносимо, поклон је браће Руса својевољцима у српској војсци. Под том заставом војевала је тако звана „црна легија," ОсвајањеШрамора представљанам слика, којунасгр. 20.—21. доносимб. 4.августа прошле године удари један део српске војско на утврђења пред Нишом. Беше рано у јутру кад Срби на њнх ударише, а нападај поглавито беше наперен на јака утврђена Мрамора, која се тако по имену села зову. После жестоке борбе српска војска не само да је заузела редуте, него је и у турскн стан продрла на десној с.трани бугарске Мораве. Уз то освојили су Срби тог истог дана и пет круповнх топова. Мрамор је најјачи од свију седам тврђава, које су преклане око Ниша подигли инглески инжењери. Срби су поглавито за то напали на Мрамор, да тиме позорност нишке посаде и Ејуб-паше, који је код Књажевца оперирао, на се привуку, што им је потпуно за руком испало. Редуте, које су освојили, дотле су у својим рукама држали, докле је нужно било, а после су се својевољно повукли натраг у Суповац. Наша слика представља ону сцену, кад су Срби већ у турскн стан продрли, и кад им је у последњем тренутку један табор Турака отпор давао. Турски ОФицири терају војнике у бој, но узалуд. Срби као лавови напали на њи, пуцају, боду, набадају, ударају нх кундацима, и за кратко време буде и последњи турски табор разбијен и потучен. Том се приликом, ссобито одликовао руски капетан Петар Протопопов, који је командовао над 1200 људи.

БИБЛИОГРАФИЈА. (Саопштава књижара браће Јовановића у Панчеву). Пр иповетке 'Б. Јакишћа. III. Сужањ, Неверна, Тијана и Краљнца. У Београду 1876. 16. Стр. 60. Цена 25 н. Здравље и напредак наше деце. За народ написао Милан Јовановић Батут. Н. Сад 1877. 16. Стр. 169. Цена 60 н. Невен цвеће. I. Нахида. — Орлово гњездо. — Чнода. Прнповетка за децу. Посрбио Чика Стева. Пешта 1877. 16. Стр. 40. Цена 4 н. — — II. Миљка н њена лутка. — Јогуница. Приповетке за децу. Посрбио Чика Стева. Пешта 1877. 16. Стр. 21. Цена 2 н. Српске народ. загонетке. Прво коло. H. Сад 1876. 32. Стр. 39. Цена 10 н. Тарас Буљба. Историјска приповетка Николе В. Гогоља. Превео Мнл. Т>. Глншић. (Прештампано из „Срп. Новина.") Београд 1876. 16. Стр. 180. Цена 50 н. О Беседама. Говорио на Беседи Фебруара 1876. Мита Нешковић. Земун 1876. 8. Стр. 23. Цена 10 н. Мала школа. 'Бачка библиотека. Свеска I. Пишу Мнта Нешковић н А. Кузмановић. Земун 1876. 8. Стр. 32. Цена 10 н. КаЛ ји^оз1а\-епкке ака<Јеггије 2папо§1п 1 ппоје^побИ. КпЈ1јЈа ХХХУ. 2а§геБ 1876. 8. Стр. 189. и наставак „ брееПео-нип шопитеп1огит агсћаео! ..." по 74. стр. са једним снимком српских новаца. Цена ф . 1-60. — — Кпј1 8 а XXXVI. 2а & ге1з 1876. 8. Стр. 212. и наставак ,,8р1сПе^шт . . ." до 90. стр. са 2 снимка. Цена ф . 1-60. 81агте. Ка 8У1е* 1гс1аје ји§ов1ау. акас1ет1ја ипапоз!:! 1 итје!по811. КиЈ1§;а VIII. 2а^ге1> 1876. 8. Стр. 252. Цена ф . 1*60. 8<аг1 р!8с 1 11туа1вк1. Кпјј^а VIII. Рјсвте К1ко1е Ка1јевкоу!са, АпЛпје СиБгапоу16а, М1зе Ре1е^ппоУ1са, 8ауа М1§е1Јса Во1)а1јеу1са 1 Је§јирка пегпапа рјевшка. Ка 8У1е1; 1гс1а1а акас1ет1ја гпапозИ 1 итје1:поз11. 2а§ге1> 1876. 8. Стр. XX VI. и 241. Цена ф . 1-85. Раапппа 81а\'08сг1ј8ка ро 11егуа1ккој ос1 А.

Вкагееујоа. 2а§гећ 1 §76. Вел. 8. Стр. 104. Цена ф. 110. 81а(;1811ск1 1је1ор1з иа §ос1. 1874. 1г^ао ^а игес! кг. (1а1ш. 1п'\\ а1ау. гетаЏаке у]ас1е. 2а§ге1) 1876. Вел. 8- Стр. БХУИ. и 585 Цена ф . 4- —. ГИогоПја ћгуа^вко-агћзИк пагоДшћ ро81оУ1са, 810210 ји УШт Когајас. (Мек 1876. 8. Стр. 134. Цена 90 н. * Тоии1Ш8к5, Воје га о8Уоћогеп{ 8г1)8ка у XIX. убки (Борба за срп. ослобођење у XIX. веку). Праг 1876. 8. Стр. 36. Цена 12 н. К1еп ћег^ег ЛУИћ. Сеп^с Ај*а'в То<1 уоп 1уап Ма2игашб (ЉегвеОД уоп — . М11 с!ет Рог^гат! с1ев Бјсћкегз шн1 5 Шиз(:га(1опеп. А^гат 1876. 16. Стр. 80. Цена ф . 1.10. Уг 1 ап(;е Сћаг1е8. Вовше е1 Негг^оуше. 8оиуег11гз <1е уоуа^е реп<1ап(; 1' 1П8иггес6оп раг. — Оиуга^е еппс1п с1е срппге <1е881пз с1е У1ег^е е(: <1'ипе саг1е 8рес1а1е. Рапз 1876. 8. Стр. 329. Цена ф . 2.60. А ћ г 18 8 <1ег Оезс1]1сћ(е уоп Бозгпеп ипс! <1ег Нег2е^отута уоп <1еп ХЈггеИеп 1)18 пасћ <1ег Егоћегип^ <1игсћ <Ие Тигкеп. Уотп к. к. Наир(тапп 1)и Ког<1. (8сра1'а(аћ<1гиск аиз <1ет Ог^ап с1ег МШ(агт88еп8с1)аМ1сћсп Уегете.) ЛУЈеп 1876. 8. Стр. 54. Цена 55 н. МПогуик. 81лгка рор!еуака га т1а<1е2 оБоје^а зро1а и^1аз1)јо 1уап 2ајс. 8уегак I. 2а^гећ 1876. Стр. 57. Цена 45 н. Јј б Н '1 е г ШсћагД, БгеГбисМауЈвсће ^^швеп Сиг Р1апо(ог(е. Цена 80 н. Библиотека за народ. Књига прва. Издаје Стеван Ћурчић. — ГорскивијенацодПетра Петровића Његуша. У Бечу, 1876. Стр. XII и 124. Цена 50 новч. нлн 6 гроша.

Коњички скок. Бр. 1.

нац.

Тур-

ска-

ко-

ски

ну-

К У>

то-

Д а

с'ко-

Вје-

ка

Ка'

га

Гор-

у-

ко-

ка-

та,

су

Два

Ви-

кле-

ли-

ра-

ва

ђи

њи-

се

Пра-

сти.

вац

би-

Су

ла

ма-

ко-

иро-

пу-

ном!

ђав-

ча

дам

ша,

ну-

не,

<*У

што

њим

зем-

) е

л»а

та

сву-

За

сте

дви-

IIО-

к-

љу

кру-

о-

Ребус. Бр. 1.

Власник, издавалац и одговорни уредник: Јован Ф. Лулеј.

Штампарија јерменског манастира (Карла Сајдла) у Бечу.

1^. .

ЛХУ/ &

•V