Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

Значајно је да је предлог далматинске владе бно мотивисан „живошним иншересима нашег народа“, који „захтевају, особито због одбране против Италије и због обезбеђења порешка у земљи, да се безодвлачно спроведе уједињење са Србијом“., Ко зна шта би још све могло бити да загребачкој сувереној држави није била потребна „одбрана против Италије“ и „обезбеђење поретка у земљи“. Тиме је мотивисала своје држање и већина говорника у средишном одбору Н. Већа, они, разуме се, који су тражилн да се образовање заједничке државе више не одлаже.

Препирка око напред поменутих тачака, које су условљавале заједничку државу, доводила је у седницама Н. Beha (23. н 24. новембра) до оштрих сукоба и бурних сцена.

Г. Д-р Жарко Миладиновић је претио да ће се Срем директно прикључити Србији, „ако се са хрватске стране тако и даље буде говорило“, т. ј. ако се буде захтевала република, федерација и т. д“) Због тога је Гр. Анђелиновић питао председника „шта мисли предузети против Д-р Миладиновића због његовог предлога припојења Срема Србији, јер се то противи шемељним принципима народног јединства“. Оне Хрвате, који су тражили федерализам, Д-р Шимрак је умиривао речима: „главно је за нас питање аграрно, питање колонизације пи питање банака. Сви смо ми за федерализам, али је питање какав федерализам треба да прихватимо“. Д-р Барац је тражио, да се без „Југословенског Одбора“ ништа не свршава, истичући да питање заједничке државе „не треба решавати само са српском владом, него у првом реду са србијанским странкама“. Д-р Дринковић је, опет, наглашавао „да Хрватска, Славонија и Далмација са Босном н Истром наступају овде као самостална јединица према Србији и Црној Гори, додајући, да „аутономија Хрватске, Славоније и

=) Конференција изасланика разних одбора Народних Већа у Срему донела је била у Руми, још 11 новемора, резолуцију у којој се каже:

1) изасланици желе да се оствари једна држава Срба, Хрвата и Словенаца под династијом Карађорђевића; ;

2) за случај племенског издвајања изасланици одлучују непосредно присаједињење Срема Краљевини Србији; за тај случај хоће да их на Конференцији Мира заступа српска влада.

Десетак дана доцније састала се у Новом Саду и „Народна Скупштина Срба, Буњеваца, Русина, Словака и осталих“ и донела једногласну одлуку:

1) да се Војводина непосредно присаједини Србији, м

2) да их српска влада заступа на Конференцији Мира у Паризу.