Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

239

гребачка држава као непризнаша могла, преко својих представника, подносити Србији онаке услове као што су горњи, какве ли би тек услове поднела да су је нешто савезници признали као независну и суверену2 Али је такво признање од стране савезника било апсурдно из много и много разлога.

Дотичући се горње изјаве г. Д-р Павелића, г. Свет. Прибићевић, у „Демократији“ од 22. фебруара, 1922. г. хтео би да представи као да г. Џавелићево тврђење о потпуно независном „дипломатском иступењу бив. загребачке државе није тачно! „Штета је — вели г. Прибићевић — што г. Павелић не рече у чему се састојала та акција; дознале би се, вели, врло занимљиве ствари“. Међутим, исто тако као и г. Павелић, и г. Прибићевић врло добро зна и да је та акција постајала и зна у чему се она састојала, јер је баш он, IT. Прибићевић, заједно с т.г. Павелићем и Корошецом, стојао на челу ше акције пи био њен носилац.“)

Све оне дипломатске ноте, којима се загребачко Народно Веће обраћало Србији и њеним савезницима, било да им саопшти оснивање нове и независне загребачке државе, било да их моли за признање независности и за гарантију суверенитета те своје државе, или да што протестује против Талијана и т. Д. пошписивали су заједно пи г. Павелић и г. ЛТрибићевић. Не може, дакле, г. Свет. Прибићевићу бити непозната дипломатска акција, коју је г. Павелић споменуо, и коју је сам лично и практиковао као и г. Павелић.

Загребачко Народно Веће није водило своју независну дипломатску акцију само писаним нотама, него је оно и страним државама. мислило слати своје, а у Загребу је свечано дочекивало и примало туђе дипломатске представнике. А једна од „врло занимљивих ствари“, о којима г. Прибићевић у „Демократији“ говори, сигурно је и пријем мађарског дипломатског представника у Загребу.

Пошто су Чеси и Аустријанци наместили своје пуномоћне представнике у Загребу, похитали су да то исто учине и Маџари. И учинили су. Као што смо видели, 9. новембра, они су у Загребу већ имали свога дипломатског представника; г. Аладар Бала био је тај.

. )) „Народно је Вијеће одиста и водило суверено све послове, који су некад били заједнички са бившом монархијом, док су покрајинске владе, као повјереништва Народног Вијећа, вршиле аутономне послове у својим покрајинама у много ширем опсегу, него што је то. не–

кад, била аутономија Хрватске и Славоније под пропалом династијом Хабзбурга“ (Шишић: „Документи“... стр. 264).