Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

249

насија ШШеле пожурило се, да оне, који су му били непосредно под руком, казни, што су на јавним местима пропагирали код сељака директно присаједињење са Србијом. Тако је прва полицијска казна, изречена у Сарајеву после ослобоЂења, стигла четири Србина: Јову Пешуту, Симу Умићевића, Стјепу Кобасицу и Др. Николиновића, који су, поменутом својом акцијом, „сметали јавном миру , те им је овом казном дато на знање да Бахов патент још живи.)

Неколико одлука Народног Већа у Сарајеву

Архива сарајевског Народног Већа великим је делом упропашћена.) Многа акта из те архиве разграбљена су и однета незнано куд. Између оно мало акта из те архиве, који се још могу наћи, остали су и неки записници седница Народног Већа из којих ћемо цитирати извесне одлуке, јер су

карактеристичне. Ево их: Седница од 24-Х-1918

Народно Веће начелно одобрава манифестације, али да се ове за сада одгађају.

Д-р Љубибратић (Саво) и Х. Сврзо имају ступити у лодир с манифестантима и ово саопштити.

Д-р. Храсница и Д-р Сунарић иду заменику поглавара земље, Ђурковићу, да траже: да се политички осуђеници, који су затворени у Зеници. и Травнику одмах ослободе. Саопштавају му о манифестацијама и траже да од стране власти не буде изазивања.

Седница од 28-Х-1918

Има се телефонирати Југословенском клубу у Бечу да предузме кораке код меродавних фактора, да се што прије ослободе заточеници у Зеници и Травнику.

Д-р Јојкић и Х. Сврза да саставе брзојав.

3) Не знамо какав су разлог имали меродавин фактори кад су лопустилитда г. г. Павелић и Прибићевић буду они, који су оверавали и пуномоћства посланика за Босну и Херцеговину, који су имали ући у Привремени Парламенат!

ђ) И Ф. Шишићу својој књизи: „Документи“,., у предговору жали се и вели: „Споменут ћу као особито значајну чињеницу, да архива „Народнога Већа СХС. у Загребу“ данас тако рећи више и нема. Осим неких персоналија, све остало, преко три четвртине списа, нестало је“.