Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

ко с

=

Као што се зна, у Београду је 1. децембра, 1918. г. проглашено само: „уједињење Србије са земљама независне др>саве (Словенаца, Хрвата и Срба“. Није дакле, проглашено и уједињење са Црном Гором, ма да је то баш тада требало учинити, прво с тога, што се у горе споменутој Адреси Регенту Александру изрично доставља, да је Народно Веће закључило да проглашава „уједињење државе Словенаца, Хрвата и Срба са Србијом и Црном Гором“, и друго због тога, што је Београду, још пре !. децембра, била достављена одлука подгоричке Скупштине.

Исто тако прешло се у Београду и преко одлуке Велике Народне Скупштине у Новом Саду, ма да се за ту одлуку благовремено знало, те тако !. децембра, 1918. г. није било проглашено ни уједињење Србије са Војводином, и ако је било очигледно, да се одлуком новосадске Скупштине, Војводина била сасвим издвојила из земаља „независне“ загребачке државе.

Тако се догодило да је у Београду за нову заједничку државу већ била образована и нова заједничка влада, и да је после образован и заједнички парламенат; да суиу тој влади и у том парламенту седели и представници Црне Горе, као и представници Војводине, а да формално уједињење са Црном Гором и Војводином још није било проглашено.

Тек у марту, 1819. ово је извршено Беседом, којом је Регент Александар отворио седницу Привременог Парламента, и Адресом, којом је Привремени Парламенат одговорио на ту Беседу. У оба та јавна акта споменуте су и са захвалношћу примљене к знању обе горепоменуте одлуке преко којих се дотле прелазило, и она подгоричке, као и она новосадске Велике Скупштине, којом је приликом и то истакнуто, да су одлуке Народног Већа шек заједно са одлуком Војвођанске Народне Скупштине тумачи народне воље „за наш народ пређашње Аустро-Угарске Монархије“.

Што се тиче Босне и Херцеговине и одлуке, коју је народ из тих покрајина изјавио оним гласањем по срезовима, о чему је ондашња сарајевска влада депешом од сваког среза била извештена с тим, да се то достави и српској влади у Београду, о томе ни у једчом јавном акту није никад било речи просто због тога, што је, као што смо видели, и те депеше, као и уопште сам резултат поменутог гласања, сакрио од српске