Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

265

његова функција као врховне власти над овим нашим покра-. зинама које су биле под Аустро-Угарском. А други пут је поменути акт Народно Веће прихватило онда, када је, као саставни део Привременог Парламента, и само, и то једнодушко, прихватило познату Адресу, којом је одговорено на Регентову Беседу од 16. марта, 1919. г. Ми смо, одговарајући попу Шегвићу, навели какве су одушевљене говоре том приликом држали г. Дринковић и г. Лагиња баш у славу извршенога акта од !. децембра.“)

Да би одбранио своју тезу, како је акт од 1. децембра, :918. год. требало да одобри Хрватски Сабор, ДР. Кошутић наводи као доказ то, што је, вели, „неки споразум био предложен и Српској Народној Скупштини“. И то није тачно.

Исто онако као што је поступљено с Народним Већем, исто је тако поступљено и са Српском Скупштином.

После 1. децембра, пред Српском Скупштином никад се више није појавила српска влада. Тек на месец дана после прокламованог уједињења, 29. децембра, изишла је пред Српску Скупштину влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, и не зато да тражи од ње одобрење за акт од 1. децембра, него само да јој тај акт саопшти, и да јој у исто зреме каже, ла влада од ње и не тражи одобрење за тај акт,пошто ће „одмах приступити образовању Привременог Парламента пред којим Ће влада бшти одговорна“ “)

Није такође истинито ни причање Кошутићевс, да је Хрватска имала у јесен 1918. године врло знамениту „Војну снагу“ и да је она том снагом могла створити „своју засебну самосталну државу“, али да је ту војску распустила, јер „није сматрала да је треба придржати након споразума учињенога са Краљевином Србијом“. Имајући, вели, „поверења у Кра-

_ 3) По извршеноме ујединењу, Старчевићева странка права одржала је у Загребу, 12. децембра (1918), велику Скупштину, чији је рад закључен једном резолуцијом, у којој се и ово каже:

...„С тога Старчевићева странка права:

„!., Одобрава деловање својих делегата у Народном Већу, а напосе изражава признање свом председнику, Д-р Анти Павелићу, и

_ 2. Доследно томе усваја Адресу Народног Већа од 7. децембра, 19:8. г. и поздравља одговор Регента Краљевића Александра“... (Шишић: „Документи“... стр. 286).

Што су доцније и г. г. Павелић, Дринковић и т. д. ступили у по-

литички ортаклук са Стјепаном Радићем и Д-р Кошутићем томе, као

што се види, не треба тражити узрока у акту од !. децембра, него у нечем другом.

=) Стенографске белешке: 98. редовна седница.