Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

Име наше државе: „Југославија“ н њезини заточници

Од како се наш народ ослободио и образовао једну, а не „јединствену“ државу, било је пуно прилика кад се иу штампи и иначе, наша држава називала „Југославијом“, ма да је она, сагласношћу меродавних фактора из сва три дела нашег народа, добила још пре четири године друго име. Једни су је тако називали из намера са свим рђавих, други су се, вероватно, служили тим именом наивно и безазлено.

„Југославија“, „Држава Југословенска“, „Југословенски Народ“ и т. д. нису нови термини, нити се сад први пут чују; они су измишљени много пре, него што смо се ми ујединили. Не улазећи у њихов историјат, пошто би нас то и сувише далеко одвело, можемо сасвим поуздано рећи, да ти термини ни онда када су се први пут чули, нису имали значај, који им се данас, с неких страна, хоће да прида. Далеко од тога да им је био циљ да зближе, будећи свест о тесном сродству између три гране нашег народа, њима је био задатак да отуђе и разроде и, место да су били симболи слободе, они су у себи скривали најстрашније оружје против ње и против државне независности нашег народа. Они су били весници проширења Хабзбуршке тираније и На оне делове нашег народа, који нису били под Хабзбуршким скиптром.

Име „Југословен“ требало је, у првом реду, да збрише с лица земље име Србин, које је било остало као једина протушежа Хабзбуршких намера против нашег народа. Не мари ништа, што су се тим термином служили, у прошлости, и неки међу нашим најбољим синовима. То никако не смањује вредност нашег предњег тврђења. Напротив, то само показује с колико се политичке вештине и довитљивости умело из Беча радити, кад су тим његовим проналасцима подлегали чак и наши први људи, па чак и онда, кад су масе народне, вођене здравим инстиктом, одбијале да подлегну таквим утицајима, јер су осећле да се иза тог новог имена крије један нов непријатељ њихов. Ни међу Хрватима, ни међу Словенцима, а још мање међу Србима, име „Југословен“ никад се није могло одомаћитил) То ће, свакако, и бити узрок, што су

1) „Назив Југословени узели су (чланови „југословенског Одбора“) зато што су хтели једним именом да обележе своју акцију; а нису хтели да даду један. нов назив држави и народу“ — рекао је Д-р Трумбић на Крфским конференцијама. („Нови Живот“, књ ЈУ, св. 5 од 1921. г.).