Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

276

њаке; монархисте сад су републиканци, социјалисте ин. т. 1. све друго само не монархисте, који искрено раде на ослобо=. Ђењу и уједињењу нашег троименог народа. У тој и таквој атмосфери воде извесни наши људи пропаганду: како је рс– жим у Србији реакционаран, противуставан и непарламентаран, како се гоне политички противници и. т. д. како је сад опасност за све Србе, Хрвате и Словенце да се уједине са Србијом, и да би било боље створити нову државу, које би произишла из револуције и која би носила обележје најмодернијих идеја и установа, него ли уједињење са Србијом. Наши Савезници, који су заузети својим унутрашњим и спољним тешкоћама и који немају времена разбирати на којој је страни правда и истипа, саветују нам: сложите се, ако желите да вам помогнемо; попуштајте једни другима; склопите заједничку владу; не питамо на којој је страни правда; сал стојите пред решењем судбине целог вашег народа; будите сложни, а наша помоћ биће на вашој страни. Такве савете дају нам садашњи наши пријатељи. У таквој ситуацији поставило се питање о томе; на који начин иу којем облику да дамо доказа страном свету, да је постигнута слога и споразум између српске владе и Народног Већа у Загребу; кизмеђу Југословенског Одбора и Српске Владе, и између странаха, које постоје у Србији и које су се изјасниле да су га политику наслона на Силе Тројног Споразума. У тако тешко; ситуацији сматрао сам да је паметније и умесније примити решења, која се не слажу са нашим осећајима и погледкема, него ли не сложити се, разићи се на две супротне стране и створити прелом, раскид, који би употребили наши народне вепријатељи и омели стварање једне државе Срба, Хрвата и Словенаца. Решења, која су донесена нису истина, умесна, нити могу остати практички и дуго функционисати. Имате заједничко Министарство, које би седело у Паризу и руководило свим пословима, који би произлазили из заједнице Србије с јужним Словенима, није могућно. Спољашњи послове би се отправљали са натегом. Али, послови који би произлазили из заједничког Министарства Војног, послови Саобраћаја итд. могли би се отправљати од заједничког министра. који би седео где је централна власт. У најгорем случају све те би морало престати после закљученог мира, атоће бити скоро, судећи по томе како сад стоје ствари у Аустро-Угарској и Немачкој, и како непрестано траже склапање мира. Из свих тих