Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

Наше се наде на жалост нису испуниле, Да је краљ Петар, који своју круну има да захвали вољи народа, те који је једном очитовао да није ван круњени предсједник републике, па да се више поноси повјерењем свог народа него ли круном — да је, велимо, иза Крфске декларације, ставио своју круну на располагање народу који га је њоме овјенчао, тиме, да ће примити нову круну од свеукупног народа југословенског, ако га одликује својим повјерењем, био би тиме вјероватно осигурао и монархију и династију. Нажалост, изостао је овај свестрано очекивани гест.

Краљ, српска влада, са своје стране, умјесто да је изнијела и заступала пред савезницима програм југословенске у смислу Крфске декларације, стала је радити сад за Проширену, сад за Велнку Србију. i

У погледу прве нмала се је још зимус сондирати америчка влада, у погледу друге предлежи цијели низ чињеница, а и недавне изјаве Пашићеве, из којих слиједи да би се, по његовом мишљењу, уједињење Југословена имало да проведе „под егидом Србије“.

Српска Масија у Америци

Кад је зимус приспјела овамо српска мисија, пружила се њезином прочелнику г. Веснићу јединствена прилика да са најугледније говорнице свијета — у конгресу Сједињених Држава — разложи шгб; ећ отђ! југославенски проблем, те брани и устражи праведно ријешење његово. Унаточ нашем одлучном захтјеву, г. Веснић је, слиједећи очевидно инструкције своје владе, пропустио ту јединствену у хисторији прилику, говорећи о свачему, само не о ономе, што је морао да говори: о праведности југословенских народних тежња.) Другђе,

1) Када су Д-р Веснић п остали чланови наше мисије посетили амерички Сенат, тада их је председник Сената поздравио најтоплије. У своме одиста срдачном говору, председник Сената је нагласио дивљење Америке беспримерној упорности и храбрости нашег народа у вековној борби против Турске и Аустро-Угарске, завршујући свој говор жељом да „крај рата крунише потпуно ослобођење и уједињење нашег народа“. Д-р Веснић је заблагодарно на поздраву Председнику Сената завршивши, да ће „Храброст и стојичка издржљивост нашег народа, уз припомоћ наших Савесника, а нарочито Америке са њеним идеалима о Слободи п Правди, бити награђене поппуним нашим ослобођењем и уједињењем“.

Приликом пријема у америчкој Народној Скупштини, где је председник Скупштине нарочито пстакао значајну улогу Србије у животу Европе, Д-р Веснић се, у подужем говору, захвалио председнику Скупштине, и нарочито се задржао на теми о мученичком животу јужних Словена, истичући потребу њиховог уједињења као „нужну погодбу за шрајан мир“. („Српске Новине“ од 30—XII—1917).

Д-р Хинковић ı Дон Гршковић нису, дакле, ни о тој стварни говорили истину у свом прогласу.