Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

На тај начин, намера је ове књиге не само да упозна читаоде 6 радњом европске дипломатије у српском шштању, већ п са унутрашњих животом српске кнежевине. У историји кнежевине, унутрашње живљење готово није могуће оделити од спољних одношаја. Алп једно, што се овл догађаји нису десили давним давно, а друго немогући имати у рукама вав матерпал, морам се одрећи те намере — да напишем потпуну псторију српоке кнежевине. Остварити овај задатак — дужност је српсвих псторика. У данашње време радња српеког ученог друштва окренута је на прошавшу судбину српекога гарода. Али за то рускд писад пма једно преимућство над српеким: није везан ни су чим са пнтеревима ове пли оне унутрашње партаје у Србији; он може слободно опшвивати њихну борбу, може мирно гледати на њихова дела. На српском језику још нема историјске књиге, која бил обухватала читаву историју сршеке кнежевине од устанка карађорђевог до потоњег времена, али је могуће наћи много чланака и посебних књита 0 овоме пли ономе шитању, из овога доба. Но једине српске књлжевности не би било доста, да се подпуно позна историја Србије данашњега столећа. Ову ману много попуњава живо историјско казивање у српском народу и, могућност не само говорити са раденицима српских кров потоњих десетину година, већ наћи у њиним рукама огроман рукописни матершал. Писац ових редова пмао је прилику користовати се не само показивањем, већ п препшенвањем мемоара и другим белешкама Срба из Аустрије пг саме кнежевине, за време свога бавлења у српеким земљама 1864. год. Благодарећи живима, за њина користна упућења п казивања, пшеац је дужан овде рећи добру реч о покојном Јовану Хаџшћу (у књиж. Милош Светић), који је писао грађанске п казнене законе за Србију п Лазара Арсенијевића (Баталаку), који је кров сав свој живот искупљао историјску грађу о догађајима, у којима је био или сам раденик пили очевидац. Писац се нада, да ће његово дело изазвати у српској књижевности потребу, да се његова књига попуни п поправи.

Москва, Јулија 5. год. 1969. Нил Попов.