Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

ГЛАВА 1.

Срби пре руског мешања.

Немачки историци, који су изучавали ратовање хрпшћанске Европе с Турцима, у југоисточним њихним земљама, веле, да је запад био немоћан, па је корак по корак уступао турском нападању у ХУТ. и ХУП. веку. У исто време, ови исти писди, приписују срећан обрт у овој борби, утицају у њ северне Европе. (') И доиста, суделовању славенскога света у овој борби, Европа врло много мора да је блаблагодарна оним победама, које су задобивене над Турцима на измаку ХУ ШП. века; оне су удариле темељ пропадању турског тосподарења над хришћанима. Јан Собјецки је код Беча 2. (12.) Септ. 1688. год. у корен надбио великог везира. Овај је пораз обртна тачка у историји турских нападања на средсредну Европу. Аустрија стојећи у свези с Русијом пи Пољском, и располажући свом снагом својих славенских племена, прогна Турке из земаља средње- дунавских. По карловачком миру она завлада оним местима, где Драва, Тиса и Сава утичу у Дунаво. Та су места важна у војничком обзиру. Ослобођење ових земаља допринело је Аустрији небројене користи. Аустрија одпочевши нападати на Турке први пут ступи у непосредан додир са Србима, који су били већ давно подпали под турску владу. Дипломатски аустријски агенти почну подбадати Србе против турске владе. Аустријски двор изнесе на видик човека, около ког би се могли искупити Орби, (— потомка српских деспота, који је имао имање у јужној Маџарској и Ердељу —) Ђурђа Бранковића. Истина, његов је брат, православни митрополит ердељски, Сава. [1., познат са свога путовања у Русију ради писаније ; због плетака протестантски, изгубио је свој чин, уапшен и доцније погубљен. (>) Но Аустрија није ни мислила о личним користима Бранковића. Она је гледала у Ђурђу оруђе, којим ће да примами себи српски народ. Посланик пара Леополда 1. код султанског двора, Кинцберт обећа хришћанима у Турској, аустријску помоћ, те да поврате своју пређашњу слободу. Кад се пећски патријар Максим, враћао из Јерусалима он му искаже ту мисао у Једрену. Надајући се да ће успети, и уздајући се у помоћ аустријске војске, која је била прешла