Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

161

имању Српски народ делио на три класе, те људи прве класе илаћали су 18, а људи треће класе 10 гроша. Пореза разрезивала се двапут у години и сваки пут у означеној количини. Окупљање порезе обично било је у пролеће о Ђурђеву дне и у јесен о Митрову дне. У те дане сазивала се у Крагујевац народна скупштина, коју су састављали окружни кнезови и сеоски кметови ; тада је поглавар представљао скупштини таблицу државних прихода и расхода, иу договору са скупштином одређивао је количину данка за идуће полугодије. Ниједан емет није смео ударити већи данак, него што је одредила скупштина. Њима је дозвољено само ударити на главу по један грош за општинске трошкове, али изато су они дужни дати рачун пред општином. Од тог данка била је слободна само земаљска власт, духовништво, учитељи, свита књаза и слуге окружних кнезова, ако нису имали имања и отчеви ако су имали у кући два сина који плаћају данак. Осим тога књаз је имао право ослободити од данка свакога, кога је хтео да одликује за какве заслуге. Важне заслуге учињене отачбини, дубока старост, тешка болест, то. су били узроци због који се могао ко ослободити од данка. Из „Мемуара“ проте Ненадовића, видимо, да су потомци оног старца Јакова из Паљува, који је 1813. године однео писмо од Матије великом везиру Куршид-паши, у ком се позивао овај да прекрати насиља над народом, да су, велим, потомци тога, старца, ослобођени од сваких дација. (198).

Нигде се готово данак није плаћао тако правилно, као у Србији и при штедњи Милошевој, могло се набавити толико оружије и други војени материјал што је остало кад је Милош одступио од књажеског достојанства и при свем том што је остала у каси државној знатна, сума новаца. Оопствено богатство Милошево стечено је другим путем и другим средствима. Користујући се другим одношајем према казначеју Марашли-али паше, Милош је добио за умерену цену под аренду не само Султанове спахилуке, него и харач, чибук, ђумрук и превозну трговину. Чибук и харач плаћали су само 90 хиљада душа по списку, који је састављен још при Солиман-паши, кад је у Србији број душа био много мањи. Али од чибука мало је било вајде. Аренда од имања, и ђумрука доносила, је сваке године све веће и веће користи; јер се са имањем боље руковало, а ђумручки приходи непрестано су расли, благодарећи мирном стању и развитку трговине. Харач је био од највеће користи за Милоша. Кад се утврди мир и ред у Србији расло је брзо и благостање њено, а притом знатно се умножавао и број становника у Србији досељавањем Срба из Аустријеи Турске. Од харача Милош је добијао 80.000 талира чистог прихода, но највећи

ФРВИЈА И РУСИЈА. 1