Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

167

који је имао највише поверења код султана, био је земљак и пријатељ Абдул-Реима. Никојим начином ни је га могао Милош склонити, па се окане тога за време и почне очекивати срећније прилике те да се курталише оваког суровог представника порте, као што је био Абдул-Ревм.

Кад нису биле таке прилике да се занима спољном политиком и на то да обрати пажњу народа и старешина, Милош се ограниничио на тесан круг унутрашње делатности и старао се свима силама да одржи своју власт. С тога сједне стране чувао се да се покаже као самовластан господар, да не би одбио од себе људе, који имају поверења у народу; с друге стране није хтео ни показати слабост према онима, који истина нису радили из личних и користољубивих цели, али могли су својом претераношћу побунити народ. Скорим Милош имао је прилике пробати своје државничке способности и своју вештину владати народом и задобити његово поверење, и он је изишао из те прилике са победом. Ми смо видели за време Карађорђа, који је неограничено господарио на бојноме пољу, да су старешине имале великог утицаја на дела унутрашње управе, на финансију и на суђење. Милошу није потребна била власт војеног диктатора, али је он вештом руком прикупљао сву власт и значај народног управитеља, на основу скушштинског акта, којим је он 6. Новембра 1817. године признат за књаза српског. Но то признање још није било освећено ни каквом вишом влашћу, никаквим спољним аукторитетом. Све се још држало на народном поверењу према, Милошу, ') све је зависило од народног расположаја, који се могао окренути и на другу страну. А народне старешине, кнезови и кметови, који нису учествовали у тој одлуци скупштине, ни су били ничим ни обвезани да се у свему покоравају вољи Милоша, — и многи од њих радили су у својим крајевима као самостални и независни господари. Милош није могао строго пазити за свима и знати шта се ради у најдаљим окрузима и људи, који нису имали пред очима само интересе народа, већ и интерес какве партаје, увек су могли наћи присталица међу окружним и општинским старешинама. Милош је добро знао да се налази у неопредељеном и опасном положају, паза то на скупштини 21. Новембра. 1824. године обрати се са следећим речма на кнезове кметове, који су дошли у Крагујевац. „Поштована господо, кнезови и кметови! Вама су позната моја дела, а познати и основи на којима,

т) Ко има народно поверење томе и нетреба никакав други спољни аукторитет, примет Превод.