Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

166

пред Портом, и да је паша приморан јавити о томе у Цариград и сва одговорност за последице пашће на једног Милоша. Упорство паше и страх за живот српеких посланика, који су још били у Цариграду, приморали су Милоша да одустане од своје намере ('"“).

Скоро за тим догоди се нови сукоб међу двема властима у Србији, Турском и народном; узрок томе била је Финансијска оскудица Порте. Вредност турског новца падала је све више п више, тако да аустријски талир п шпански реал, једине монете, које су тада имале значај у Турској, подигну се у вредности п то први од 8 до 12 гроша, а други од 8 и-по на дванајест и-по. Да би избегла банкротетво, турска влада смисли следећу опасну меру; она је издала ферман, којим се одређује вредност талира у 5 и-по гроша, а реал у 9 гроша, п заповедила је свима који имају те стране новце да промене на турске, по означеној Ферманом цеви. У тој цељи послала, је турска влада по свој царевини нарочите сарафе од Квреја пи Јермена, којима је обећан неки проценат за труд. Наравно те сарафе послала је Порта по оним покрајинама, које су потпуно зависиле од ње, и није смела послати у Србију, већ се ограничила само на то, што је тај Ферман прочитан и у Београду. Но кад је Милош, који је плаћао Турској данак сваког трећег месеца, хтео п сада да плати аустријским новцем, по текућој вредности, онда му паша објави да он неможе другчије примити, него по цени која је означена у ферман). Милош одговори, ако паша неприми као што му се даје, онда он неће ни плаћати дотле докле недобије од Турске праву сребрну монету. Но паша остане при своме п јави Милошу, да ће јавити у Цариград да је Милош одказао Турској данак п непризнаје над собом власт судтана, ако му само не донесе паре до одређеног рока. Милош, кога паша хоће овим да оштети са 60.000 гроша, почне сеп даље противити томе захтевању п спремати на борбу. Но савети руског посланика из Цариграда да не даје нове заплете дипломацији и онако заплетеној грчким шштањем, склоне Милоша те попусти. АбдулРепм, нешто из сујете, а нешто из тога да бл показао потпуну покорност заповестима султана, пзда плату војсци п чиновницима у истој монети коју је добио од Милоша иако је имао турских новаца. После тога није се вшше понављало таких сукоба; јер Милош ступи у свезу са страним банкерима, који су му набављали потребну суму турске монете по курсу. Кад Милош види, да ни у чему неможе успети са овим пашом, он покуша не би ли успео у Цариграду дата збаци. Премда је он често шиљао богате поклоне у злату вишим чиновницима Порте; али Саид-Ефенди, министар спољних послова,