Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

176

Турцима. Милош на ново скупи кнезове и кметове и изговори пред њима ову беседу: „Ја незнам како да благодарим свеблагом творцу, п каким речма да изразим сву благодарност ономе, које удостојло мене п народ своје високе пажње: Премилостиви цар руски Александар, са својим високим савезницима, гледа на нас. Тај силни цар руски, који је једнога с нама славенског племена п једне вере, сажалпо се над нашим дугим и тешким страдањем и покренут чувством свога природног милосрђа према једнокрвном народу, настојава код високог султана мирним начином, да се срећа нашег многострадалног народа утврди на бољим основима, него што је било до сад, а на име да се дарују нашем народу права, сугласна са његовом природом, и да се једном прекрате оне честе побуне п несреће, које су се догађале у нашој земљи. Султан из љубави према императору руском и његовим савезницима, а ценећи и наше заслуге, што смо се мирно владали у овака смутна времена, п видећи своју сопствену корист у томе, склонио се на предлоге великих држава и позвао наше посланике у Цариград да пред њима изјави своју милост, коју ће они донети народу, давши заклетву у име моје п целог народа, да ћемо бити верни султану. При свршетку тога деда наједанпут букне буна у Влашкој и Мореји, п наше дело застане, јер султан је обраратпо сву бригу на то, да утиша устанак. Свети савез или друштво сплних хришћанских владаоца, ставило је себи за правило нетрпшти буне ни у каквом царству. Знајући за тај закон свију царева, милостиви покровитељ народа нашег император целе Русије дознавши за нашу последњу побуну, веома се разљутио, бојећи се да ми по закључцима светог савеза, пе би пзгубпли сва права наша како на милост других царева, тако нарочито на милост нашег ведиког султана. Но кад је чуо после да се у земљи нашој повратио мири поредак, јако се обрадовао, као што ће те сад чути из његовог писма. Ив њега ће мо ми видети, да је руски цар у договору са својим савезницима, заповедно своме посланику у Цариграду да настане код светле порте, те да она обрати пажњу на наша села и непзговарајући, се на грчки устанак, реши их по нашој жељи. С том цели послати су нарочити курпри у Цариград, а ово га курира послао је руски цар овамо к нама са писмама својим, у којима нам јавља о своме старању ва нас и препоручује нам да се владамо мирно и да будемо покорни великом султану. Из свега тога видите, љубезна. браћо, како тај силни цар из далеког краја света, са висине свога престола, милостиво гледа на нас, како се очински брине о нама, учи нас као своју децу, да би чували мир и поредак у своме отачаству, а он ће