Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

177

се заувимати за нас код султана преко свога посланика у Цариграду. Видите ли, ведим, та неисказана благодејања моћног дара, за кога, као и за премилостивог султана, треба да се молимо Богу, да дарује многе и срећне године својим помазаницима, и да утврди престо њихов!! (118).

Но сплетке грчких хетериста у Србији нису престајале, само што су они сад радили предосторожније и врзли се око границе српске За оруђе своје сад су изабрали хетеристи Чарапића, који је у време Ђакове буне скупио неколико људи у околини Београда, но кад је чуо о победи Вучића над усташима, побегне у Аустрију, куда после оде и његов брат. По наговору гркофила, он удеси нову заверу да сбаци Милоша, на кога су Грци мрзили што смета Србима да приме учешће у њиховом устанку. Чарапићу помогао је у томе Мирко синовац бившег митрополита београдског Агатангела, који је мало пре тога постао парлградским патријархом; Мпрко је најпре заостао у Београду из љубави према жени једног секретара вишег народног суда, а после заједно с њоме побегне у Аустрију, да избегне неприлике које су га могле снаћи због јавне свезе са Грцима. Чарапић и Мирко ступе у свезу са Михаилом Берисављевићем и Петром Радосавкићем, који су били родом из Аустрије, но живили у Београду и били неко време учитељима у народним школама. Као аустријски подајници, они су мислили да могу слободније радити и почну склањати Србе да приме учешће у грчком устанку. У тој цељи они су распростирали по народу прокламације, у којима су грдили српско правителство, што не уме да се користује згодним приликама те да рашири права Србије. У тим прокламацијама обећавало се ономе, који донесе у Београд главу Милошеву годишња награда од 50.000 дуката, а за главе Јована и Јеврема Обреновића по 20.000, за главе Симе Паштрмца, Васе Поповића и Вучића по 5000. Требало им је много таких прокламација да пошљу у народ, па је бившим учитељима помогао у преписивању ортак у трговини Радосавкића, родом из Ниша.

Завереници уговорили су да свршетком Марта 1826. године одпочну свој рад. У одређено време пређу из Аустрије у Србију оба Чарапића, Берисављевић и још један Грк и стане се близу Београда на Авали. Они су били уверени о успеху свога предузећа, но аустријска полиција. која је пратила све кораке хетериста по аустријским земљама и њеним границама, уђе у траг тој завери и јави паши београдском. Паша дозна праву цељ завере п о свему извести Милоша. По заповести Милошевој ухвате најпре Берисављевића и одведу из Београда у Крагујевац; у његовој кући нађу неколико проклама-

СРВИЈА И РУСИЈА. 12