Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

179

још није био признат за књаза ни Портом ни Русијом, управо ниједном државом. Милош је знао то, па с тога се решио да васпостави пређашњи народни Савет у који би дошли његови људи и онџ кнезови који су највише имали поверења у народу; тиме би он с једне стране показао да непде за тим да буде самовластан, а с друге имао бон увек покрај себе установу, на коју би се могао ослонити у време пасности. И допста, 19. Маја 1826. године, одмах после буне Чарапића Милош изда у Крагујевцу следећи акт: „Одушевљен живом жељом, да употребим сва средства којим би благо нашег народа било основано на тврдим начелима, ја сам поодавно намераво да народна дела не оставим само па моме врату, него да установим надлежателство од неколико чланова, кога би задатак био да учествује у свима делима народним. Наше критично стање, које траје већ неколико година, сметало је да испуним ту жељу моју. Данас кад се стање наше поболшало у толико, да се можемо надали и бољој будућности, ја осећам потребу да извршим моју намеру, која се тиче блага и опште среће наше и која може осигурати наш политички положај међу просвећеним народима Европе. Будући потпуно уверен да ћу тиме много потпомоћи утврђење благостања и задовољства у нашем народу, ја намеравам завести у Србији једну установу под именом „Српског Совета“, који ће по своме значају заузети прво место после владаоца. Српски Совет занима ће се: 1) унутрашњим и 2) спољашљим пословима. Што се тиче унутрашњих дела Совет ће се бринути свима средствима о развитку и благостању земље, о држању мира и поредка. Даље, Совет ће у договору самном решавати по законима и обичајима земаљским и сва она дела, која нису могли решити наши судови ни окружни кнезови; разрезивати и скупљати данак, водити тачно рачуне о свима приходима и расходима; Совет ће издавати судовима и кнезовима наредбе о свима споменутим питањима и настојаваће да се оне тачно врше. Што се тиче спољних послова, Оовет ће заједно самном бринути се за одржање садашње политике наше са Портом и београдским пашом; о продужењу покровитељства руског над Орбијом и о нашим друштвеним одношајима према суседним државама, саветујући се самном и давајући своје мнење о пристојним одговорима да пнострана писма, у ком ћу смислу и ја одговарати од своје стране. Одношаји у којима ће Совет стојати према мени је су следећи: признаваће мене за народног господара и президента свога, тако да свако решење тек онда ће се моћи предати јавности, кад га ја одобрим и подпишем. Даље признаваће себе за моје саветнике, који су дужни извештавати ме о своме раду истинито, непристрасно и слободно,