Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

178

ција. Затим послана буде на Авалу војска да похвата тамошње заверенике. Ови су се очајно бранили на развалинама старог града, п у тој борби погину оба Чарапића; а остале, свега 8 људи, похватају живе, Исто тако буде ухваћен и Петар Радосавкић, но он у почетку није хтео ништа признати п клео се да је невин, што је при испиту потврдио и Берпсављевић, у след чега буде ослобођен. Но мало затим Берпсављевић исприча све потанко како је удешавана завера п како је учешће у њој имао Радосавкић и његов ортак, те ове опет затворе. Они опет дуго нису ништа признавали, али кад пм се представе јасни докази, онда нису имали куд, већ признаду. Они буду предани народној скупштини да им суди, која неосуди ову тројицу главних завереника на смрт, као стране подајнике, већ осуди Берпсављевића на то, да му се одсеку обе руке п језцк, а његове другаре да пм се одсече десна рука п језик. Српски подајници, који су учествовали у тој завери буду осуђени на смрт. Та пресуда буде извршена у Крагујевцу у присуству неких кнезова. Од оне тројице коловођа, Нишлија скоро умре одрана, а Берисављевић п Радосавкић пзлече се н оду у Беч, где су их гркофили показивали као жртве грчког дела. Европске новине понављале су то што су Грци говорили о Милошу и Србима. Од оних који су осуђени на смртну казну, један је успео да умакне дан пре казни; но кад није могао да пређе у Аустрију он сам оде Милошу те се јави п замоли за опроштај. Милош му опрости. Одмах затим, Коста Кочетина, родом из Загреба, пошље Милошу писмо у ком му јавља, да су неколико Грка потилатили њега да отрује Милоша, и да су му у то име дали тако јак отров, да би само од једне капље одмах остао човек мртав. Шри том он је именовао оне Грке, који су га потилатили. Милош није веровао томе, но његова околина јави аустријској власти за то писмо Кочетине, који на суочењу са Грцима понови све што је и у писму казао, али ни чим није могао доказати. Зато га баце у тамницу, у којој је био дотле, докле није Милош израдио да се ослободи. ("'").

Ма какве намере биле гркофила п њихових присталица у Србији који су се надали подићи српски народ и тиме олакшати борбу Грка са Турцима, уз њих су пристајали само они људи, који су били незадовољни са Милошем, премда их је мало било, који су јавно казивали своје незадовољство. Но Милош и његова околина знали су да незадовољника пма доста. То незадовољство било би опасно, кад би се као сударници Милошу појавили људи између важнијих кнезова Ови последњи нису још могли да забораве скорашњу једнакост ш њиме, па да се безусловно покоравају његовим заповестима, кад он