Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

188

руско правителство објави, да оно не жели да Хришћани учествују у овој војни. Џа и ако су својевољци из свију крајева турске царевине врвели у руску војску, опет је сам руски кабинет поручио Милошу да Србе задржи у мпру за све време војне. Порта опет са своје стране тражпла је од београдског паше, да он од Срба пзиште писмено обећање утврђено заклетвом, да ће они остати верни султану, и да неће давати нпкаке помоћи његовим непријатељмма. Ма како да је блло чудно ово захтевање Турске која тек што је објавила, Србе заједно с осталим Хрпшћанима општим душманом њеног мирног опстанка, п која је одбпла њихове захтеве што је пређе сама признавала, па немотрећи п на то што је сама Порта, дала пример Србима у порпцању задате речи, опет зато она је тражила од Срба заклетву, и по изгледу веровала је њиховој речи. Било то како му драго, Милош по савету који је добио пз Русије, пошље у Београд торжанствену депутацију састављену из најчувенијих кнезова са Јевремом Обреновићем, као њиховим поглаваром који је сад први пут ишао у Београд после убијства Ћелеша. Улазак те депутације у Београд, такође је био торжанствен. Становници београдске околине пзилазаше јој на сусрет, поздрављајући је усклицима: Живео кнез и његова Фамилија. У самоме граду депутација је дочеката одушевљењо. Срби који су живели у Београду предусрели су давно невиђеног брата кнежевог, којп се звао обркнез Београда, Ваљева п Шапца.

“ Цел депутације била је позната становницима градским: она је носила знак мира, који кад би се нарушио донео би највише несреће Београду. Житељи београдски стајали су с једне и друге стране улице, којом је депутација пролазила, да би је сачували од напада ма каквог Фанатика Турчина; Хусејин паша опет са своје стране учинпо је торжанствену пошту депутацији која је к њему шшла. Далеко пза града пзаслао је београдског муселима са великом пратњом и спна његовог Абдул-Рамана, који су депутацију поздравили и големе јој поклоне учинили. Нигда још донде нису видели у Србији толико понижене Турке пред рајом. Београцки мусулмани били су поражени овим догађајем. Али кад је депутација поднела заклетву п дала обећање које се тражило, паша онда изјави да је Порта наумна да увећа свој гарнизон у српским градовима, п да се он Хусејци нада, да Милош не само да се неће томе противити, него ће се постарати да пову војску снабде пуном храном. Јеврем Обреновић одговори да у том смислу нема никаквог овлашћења, те зато се мора посаветовати с кнезом, који једини има права да одговара на овака потраживања. Милош опет такође у време добије писмо из Цариграда, у коме му