Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

189

се јавља, о шиљању босанске војске у српске градове. Милош је био у необичном положају и големој забуни. С једне стране Русија му саветоваше да одржава мир; јер је она рачунала да његово постојанство неће изазвати Порту да уклони своју војску са границе срлске бојећи се да не би ови устади, него ће заједно с њима уздржавати Бошњаке да не помажу пећочним областима, у које је требало

да уђе руска војска. С друге стране Милош се бојао, да долазак нових поткреплења у градове не изазове Турке на нове покоре и беснила. Међу тим пронео се глас, да ће се Абдул Репм бивши онда босански паша, с великом војском усредсредити около Дрине, с намером да преко Србије пређе у помоћ видинскоме паши. Овако узтред могао се Абдул Репм користити случајем да Србе обезоружа и подчини турској владавини. С Абдул Реимом прешли би у Србију њени крвни непријатељи — босански мусломапи. Најзад могли би Турци под изговором само да преведу војску преко земље — увести тако велику силу, с којом се Срби не би били кадри борити.

У таквим приликама Милош сазове народну скупштину у Крагујевцу на дан 14. Маја. Тога дана он је пред кнезовима и кметовима изговорио беседу, у којој је између осталога рекао: „опасна су времена настала. Наш цар завојштио је с Руспјом, Инглиском и Фран-

дуском. Руска војска ушла је у Влашку и Молдавију, и већ стоји на бреговима дунавским. Ако Султан не изврши све оно, што је с Руспјом углавио као свето од речи до речи, онда ће на сву прилику планути војна на све стране Дунава. Без сумње да ће бити окршаја, п око наших граница, свагда је некако опасно кад се две силе сударе на граници ма које земље, па зато ја и кажем, да су настала, опасна времена, зато сам вас, браћо, и позвао да се посаветујемо о томе, како ће мо се држати у гомили оваких неприлика. Ја сам о свему томе знао још пре по године. Султан ми је то јавио преко кнезова који се у Царпитраду баве; а писао ми је о томв и руски цар Никола 1. Није потреба да та писма овде читам, јер онда не би бпла тајна, него би ишла од уста до уста. Ви можете веровати мојој речи, јер што сам вам год до сад казивао за та два цара, свагда је онако и у ствари бивало, пикада вас писам лагао, па нећу ни од сад, ви сте ме опет свагда слушали па је било добро, слушајте ме и од јако. Нама није до тога што се царевине међу собом кавџе; опи ће се побити па и помприти али ономе слабом ко сеу њпсову кавгу уплеће било би тешко, кад га ма која страна остави. Наптој је земљи потребан мир, јер се само у миру можемо одржат у целипи. И султан нам препоручује да одржимо мир и тишину. Да се одржимо у