Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

194

ски држао се народне пословице: бежећем непријатељу златан је мост. Бошњаци су с муком пролазили кроз Србију. Морали су да продају своје оружје да само одрже живот. Као заклетим непријатељима српсвим, нико им није хтео чашу воде да дода. Џа и убити Бошњака држало се да није никакав грех. Један остружнички попа чијег је рођака убио Видајић, смлатио је више од десет Бошњака. Али кад се то дознало, предаду га црквеном суду, обријају, и после ту ствар пренесу у народни суд. Осуде га на смрт, али митрополит Анфим умоли Милоша те одустане од извршења пресуде, = ако је Хусејин-паша бог зна како наваљивао да се изврши. Тако се жалоено свршио устанак Бошњака.

У то исто време Милошу пође за руком да уздржи Албанезе од учешћа у војни. Поглавар њихов био је Мустаф-паша, потомак старе српске породице Бушатлијевића, која је била у сротству с пређашњим српским краљевима. Он је управљао северном Албанијом по праву насљедства. Он није никада видео Милоша, али се свагда дивио његовим делима п државничким способностима. С њим је стајао у побратимском одношају, које се подједнако поштовало како у Срба тако п у Албанеза. Они су често један другом слали богате поклоне, и Мустафа је шмао обичај да често упита Милоша за савет у неким важнијим стварима. Дознавши у главном руском логору о одношајима који постоје између Милоша п Мустафе, замоле првога да како год задржи албанаског пашу од учешћа у војни. Милош је ову поруку извршио с успехом. Он поручи своме пријатељу да судтан и на њега гледа као пи на остале своје Феудале, у намери да уведе неке нове реформе у његов велики пи удаљени пашалук, па још прети да ће Албанце онако храбре војнике турске, постићи судба јаничара. Мидош је световао Мустафу, да најзад уђе у војну с Русима, али само колико може доцније, п у сваком случају да чува своју силу. Савет је дат у своје време. Јер је Мустафа гледао да задобије онако исто значење код Албанеза, као што га је Милош код Срба пмао, па да преда своје звање сину, а не браћи као што је то обичај код мусломана. Савети Милошеви учинили су то, да се је Мустафа који је располагао с војском од 85.000 људи јавио на пољу војне баш при крају, и то више као послушник султанов, но као заштитник његов. ('25)

(0 руском војском Милош је такође био у непрестаном сношају. У чети ђенерала Хајснера који је заузео Малу Влашку бавио се српски агенат Цветко Рајовић који је извештавао Милоша о делању руске војске. У битци Хајснера са видинскм пашом, бугарски и