Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

208

У Марту дође у Србији турско-руска комисија да означи границе ове полунезависне земље, која је јавно стављена, била под дипломатску заштиту Русије. Руски комесари билу су: капетан генерал штаба — Коцебу, љубимац Дибића и председник комисије; кнез мосаљски, и капетани лајтнанти: Есен и Каменски. Ево шта каже Куниберг о раду те комисије: „руски су комесари били млади људи, даровити, просвећени и уљудни у понашању. Они су веома, брво научили наречије ове земље, на коме су говорили са необичном лакости. Турском комисијом управљао је чиновник, што носаше звање Хаџи Ђан, веома суров, и пун жеље за уживањем, кога је Милош потвупио те на све пристајао. Кад су руски комесари обилазили брда и планине, да означе границе земљи на којој су стајали редови српске страже у време последње војне, — Хаџи Ђан седео је у кући, где су комесари од времена на време долазили. Тамо је пушио нарђиле не бринући се млого да задобије за великог падишу и овде што год земље које је и онако сувише било у царевини његовој. Млади руски официри радили су у овој ствари од срца. У пратњи кнеза Јоксима Милосављевића који истина није био научен човек али од природе наметан, они савладају све тешкоће што их је ова комисија, имала. У корист Србије заузето је било колико се могло више земље, ма да су се на неким местима Турци с оружјем у руци противили комесарима. Местни Хришћани нису смели говорити у корист Орба, бојећи се Турака, од којих они још не беху потпуно ослобођени (8).

Из српских докумената сачуваних у хартијама проте Ненадовића, види се, да су биле замашне сметње што их је чинио Хаџи Ђан и Хусејин паша у определењу граница и иселењу Турака из Србије. Турски агент што је водио послове пограничне комисије, могао је спокојно играти улогу човека који је готов на све уступке. Могао је без брите да узима од Милоша мито јер је знао, да неће ни паша ни везир пристати на оно што комисија сврши, него ће још гледати да тај посао покваре и задрже, не би ли и сами што добили од Милоша. У половини марта Милош добије препис писма, што га је Хаџи Ђан послао у Цариград. Из тог писма види се како је посланик портин захтевао од Милоша да не тражи речени шест округа и да не подиже карантине и звонаре у околини градова. Милош је на то захтевање одговорио, да он тражи тих шест округа на основу уговора који је закључен између Русије и Порте, и да их тражи за народ а не за се, „истина говорио је Турчин који је тумачио међународне уговоре како је он знао да је Русија закључила такве услове али ова незна поименце те округе, ви сте их сами показали Русији“.