Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

204

Милош је одговарао : „руски су инжинери сами обишлиин описали границу“ Турчин говори: истина је, али овде је реч за шест округа, а незаони 13 или 14 којпсу у твојој владавини. Нато Милош одговара; „кад су углавили Букурешки пи Адријанопољски уговор, мене нису питали. У уговору што ми га је послао руски посланик, поменута. су баш ови шест округа који ми се имају предати, с тога сам ја и означио комесарима места што заватају ових шест округа“. А“ што се тиче рушења звонара у околини градова, Милош је одговорио да то не може учинити јер он има од Порте дозволење да може нове цркве подизати. За карантине је одговорио, ако не буде никакве заразе да ће их напустити, али ако се болест увелико појави онда ће се постарати за болнице. Турчин напомене Милошу о досадашњим милостима падаше, којима се више од 15 година користи. На то је Милош одговорио „недао ми Бог да се лишим заштите и милости господара мог. Нигда нисам пожелео да изађем испод власти Портине. Али што је у хатишериФу обећано, то се мора дати. Сад ви говорите да ништа од тога не ће бити, па шта ће најзад отуд изићи! Час дајете а час недајете. Тако сте могли радити док још уговор није био закључен. Та ваљада то не ће допустити ни дареви, и народ ће ми казати да сам подмићен или ма шта друго. Никоме неће бити по вољи ако се Турци не раздвоје од Срба. Ја не могу да напустим ни стопу земље од добивених шест округа. А што говоре да оћу да се оцепим као Мореја, Влашка п Молдавија, то није истина, и сачувао ме Бог од тога“. Све је ове речи Милошеве Хали-ђан исписао у овоме писму. (:35),

Његова писма имала су уплива на ток преговора у Цариграду, где су се обе депутације искрено заузимале за ствар, једна код Порте, а друга код руског посланства. Турци су на сваком кораку чинили сметње. А руско посланство бавећи се да одржи добре одношаје с Портом, и грчким питањем, није се баш својски одазвало српској депутацији и ако је Давидовић настојавао својим потраживањима, Шта више Давидовић се жалио Милошу, како је Рибопјер онда бивши руски посланик, сасвим мало расположен према Србима. Некако на брзо затим уђе у руско посланство и ђенерал Орлов п српска ствар пође мало брже. С друге стране Милош је нашао начина, да се сложи са Хусејин-пашом. Зарад обавештења он пошље к њему Алексу Симића. и Марка Ђорђевића који су имали поруку : да се старају не били се само султанов хатишериф пепунио у свему као што је. У том акту, казано Је било у упутству, најјасније се огледа царева воља чему је најјачи Доказ то, што Турци само што су чули о њему, па без ичије опомене ма с које стране, продају своја имања и селе се куд ко хоће, и још