Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

218

је био сав пзвежен златом и украшен дијамантима, у знак његове кнежевске власти над земљом п народом.

По свршетку ове светковине паша оде у град са својом пратњом, а за њим се почну разплазити и остали Турци са осећањем што је обично код поклоника корана да се морају слепо покорпти слепој судби, и с намером да се спремају за иселење из земље у којој су онп тако дуго живели и господовали. Кнез Милош и Срби одуу саборну цркву, где митрополит с многобројним свештеницима сврши мпропомазање над Милошем. После кнез стане на једно уздигнуто место, где је примао поздраве од свију већих власти, кнезова, кметова и општинских представника, који су му изјавили благодарност за сретне по Србију успехе до којих се дошло његовим искуством и вештином. С највећим нестрплњем чекали су Срби да заузму све стране Београда, јер би он у њиховим рукама постао важно трговачко место за сву северну и средњу Турску. Многи су Срби били већ обележили места ван града где ће подизати куће п трговачке амбаре. Сва просторија земље што стоји међу градским шанцем и брдима идући Топчидеру, беше као нека пустиња, на којој је било и сувише места да се нова варош подигне. Но докле испод тих нових зграда стоје стари квартови с турским насељем, дотле Срби не могу имати полетну трговину. Ништа мање Турци нису мислили да се противе заповестима хатишерифа, шта више оног истог дана кад је читан, многи су с хришћанима закључили и услове о продаји свога, имања. Другог дана била је општа и јавна продаја кућа п земаља. Турци су испред кућа понамештали децу да призивљу Србе те да прегледају добро које је за продају, па су одмах и уговоре закључивали. Многи Срби који су из внутрености дошли на свечаност, видећи јевтину куповину спремили су били новаца за њу толико да се ово куповање није одуговлачило. За три дана готово све турске куће у шанцу и све земље ван њега, биле су купљене. Тапије су писане у турске мећеме, и предавате су на потврђење у српски велики суд. По свему се могло мислити да неће проћи ни две трпи недеље а сав ће Београд прећи у српске руке, и Турци се иселшти из Србије. Сви су знали да Турци нерадо остају у земљи где су пређе господарили. У таким случајевима, пример исељавања двојице или тројице вукао је сву масу мусломана. Но очекивања Срба нису се испунила. Ствар која, је тако добро пошла — прекинута је. Овоме је био крив сам Милош. Хусејин-паша тражио је од њега и преко добивене награде за учињене услуге, још 250.000 гроша. Милош му то откаже. То је била замашна погрешка, због које се настањење Турака у Београду проду-