Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

214

жило још за 30 година до самог бомбардовања 1862 године. Милош је могао јевтино да цени труд пашин што га је имао у време претовора. са Царлградом, али није требао да заборави да је извршник свију заповести пз Цариграда, сам тај Хусејин-паша. Не задовољен по овоме свом предлогу заслужном ишли не заслужном, паша се упео са свом снагом да задржи Турке у Београду. Он им преко својих агената јави, да могу слободно остати где су, јер он њих сматра као један део гарнизона беградског града, који не мора остављати Србију. По савету тих агената, ови даду паши просбу да ради за њих код Порте. Паша се шта више надао да ће у Цариграду моћи израдити да се поништи акт о предаји спахилука београдских Турака у српске руке. Аустријска влада пзвештена о свему томе, од својих пограничних власти п незадовољна са успехом Милошевим, похити да са своје стране у Цариграду подржи просбу београдских Турака. Аустријски посланик доказивао је Порти, да она може сав Београд рачунати као градско место, чији се житељи не морају селити из Србије. Јер су делови Београда опасани старинским шанцем, а у 1816 години ограђен п палисадом који је у осталом почео опадати, (Српски посланик који се непрекидно бавио у Цариграду, дуго се препирао с Портом о овоме питању. Најзад диван нредстави ову ствар рускоме цару даје он реши. Милош пристане на то. Цар Никола 1. решш ову ствар на корист Турака. Срби су од сваке руке објашњавали узрок оваком решењу. Једни су назирали, да Русија овим уступком Турцима, жели да их склони на закључење Балтилиманског уговора, о коме се онда водила реч. Други су опет држали то за израз незадовољства, што је Милош мимо суделовања руске дипломације успео да увелича своја права. Трећи су опет долазили и на таку мисао, да је руско правитељстео бацило око на Србију, па с тога жели да Турци остану п у Београду по у градовима, како би Милош што више зависио од Порте п Русије. Тако дакле само због економисања у невреме, српски кнез изгуби најзгоднији случај да овлада вароши, која је за Србију имала тако вижан политички и трговачки значај. По наредбама што стигоше из Цариграда, паша најстрожије запрети Турцима да не уступају своје куће Србима, које су већ биле продате. Уговори се упиште. Примљени новци од продаје и капаре поврате се Орбима. Тешко је било испунити таку наредбу, јер многи Орби нису ни хтели да приме новац натраг, надајући се да ће ма кад доћи време да њихова куповина добије своју силу. А после многи су Турци и потрошили новце што су их од Срба добили од продаје својих добара. Бивало је тренутака кад је Милош побу-