Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

216

могли купити нова добра у Турској. А сад неки су од њих тако били оспротили, да су морали да надниче Србима, с којима су пређе тако неразложно поступали.

Такве су биле последице преврата у унутрашњости Србије, поселе последњег хатилерпа. Тако је исто био важан његов уплив на спољне одношаје Србије. Кад је порта давала Србији титулу кнезова, а Милошу п његовом потомству титулу баш кнеза, није се ни најмање освртала на полштичну важност такве уступке, које су српски народ из четири вечног ропства подигне на висину полунезависне државе. Да би ова титула имала, још већег значаја л сиде, забрањено је, да је пко други може понети осим кнеза. Друга лица која су имала неке власти, добили су нове називе. Начелник целог округа звао се од сад Срдаром, начелник срески — капетаном, председник општинског суда псправник. А на скоро буду у Србији у ведене титуле чиновничке као у Русији н. пр. високородин, високоблагородни и благородни. И сама суседна Аустрија дуугче се понашала према Србији. Подетичући порту потајно противу ње, непрестано је радила преко свота. послан. да одбија праведна взахтевања Срба, па опет је Аустрија била прва између свију европских држава, која је признала ново политично стање у Србији узакоњено хатишерпФом и бератом. На скоро после свечане објаве ових аката, два аустриска штабна оицира донесу Милошу од цара Франца 1. велики крст гвоздене круне, по писмо у коме му честита сретан свршетак српскога пштања, и султаново потврђење народне воље, којим се Милош оглашује за кнеза са правом наследства. Српски посланици Аврам Петронијевић п Цветко Рајовић који су послати у Петроград, да изјаве руском цару поздрав у име целог народа српског, донели су Милошу орден свете Ане првог степена. Српској депутацији у Петрограду указата је велика почаст. Цар их је примио у нарочитој аудијенцији. Николај 1. предусрео их је речма: „Ви сада пмате наследног кнеза и ја вам за то честитам. Алп сад вам ваља начинити устав, који је душа управе.“ Директор азијатског департамента Радофиникин, није могао да уздржи своје чуђење, како е Милош у Цариграду одржао победу у питању 0 наслествености, п уверавао их, да је цар био противан томе. Петроградске аристократе позвали су к себи Петронијевића и Рајовића, п тако рећи отимајући се зашшткивали их о нарави, обичају п характеру српског народа, п 0 последњим догађајима у њиховој земљи. А највише су распштивали о кнезу Милошу, о његовим политичким намерама, његовој управи п како је расположен према Русији. Српски посланици били су искрени и нису крили ни врлине ни махне Милошеве. У влади-